Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ"

Бр. 16. У Новот Саду, 30. октобра 1908. Год. I.

САДРЖАЈ: Учитељеки идеализам. — Модерно цртање, од Јов. Искруљева, из Врањева. — Индивидуалност. — Школа и настава: Биолошки принцип у настави. — Учитељство ; Скупштина Учитељског Удруж. у Србији. —Главна скупштина Хрв. педагошко-књижевнога збора. — Педагошки преглед: Велике народне школе у Данској. — Из школске самоуправе : Решење ЕШО бачког о издатцима за учит. среске зборове. — Практичне обраде : Година и годишња доба, од А. Пејића. — Из праксе: Белешке о учитељеву држању у школи, по Р. "\У1ес1етапп-у. — Извештај о школама у епарх. темишварској. — Преглед књига : бегЈлзсћез 8сћи1 \Уебеп, уоп ЛУ. ВакИзсћ. — Белешке. — Нове књиге. Одговори уредништва. —

Учитељски идеализам.

Учитељи свију народа поносе се тиме, што идеално схваћају свој позив. Сви највећи учитељи светски и реФорматори људског друштва схваћали су тако свој позив. Није необично-дакле-што и мали учитељи тако схваћају своју просветну задаћу. То већ сам позив собом доноси, јер сваки учитељ зна, да у својој школи нема посла с дрветом, гвожђем, иловачом и каменом, него с децом, с њиховим срцем и душом, најдражим благом породице, општине и државе, будућим грађанима, па по томе не може их учитељ сматрати као робу којом се бави да је дотерује и продаје, него у раду своме мора ићи за тим да резултатом користи животу, човечанству, народу, свету. Ово је излазна тачка учитељског идеалисања, докле год га траје. А је ли лако битп такав идеалиста ? Теше те да је награда твоја на небу, а они траже награде на земљи. Погледаш око себе и видиш по разним безначајним позивима људе, који су куд и камо боље и несразмерно јаче наплаћени за свој рад. А ти треба на све то да идеалишеш. Ти треба да си идеалиста и онда, ако ти општина није набавила ни оно, што ти је најпотребније. Треба да се одушевљаваш за свој просветни рад и онда, ако немаш у својој школи ни штице, ни честите рачунаљке, ни каквог другог учила потребног за наставу. Треба да си идеалиста и онда, ако немаш честите пећи да се зими огрејеш, а

и онда, ако ти ни огрев није спремљен, или је спремљен Бог те пита кад и такав, да не знаш шта ћеш с њим. Драги мој ! Кад ти у школском одбору седе лецедери и друга слична бранжа, и хоће да су ти власт, и да боље знају и разуму шта треба школи и настави, то ти не сме сметати, и кад хоће да се у твој стручан рад мешају, ти и на т& треба да си идеалиста. Ако се нађе какав почтенородни пулгер или какав благоразумни појка који хоће да се прави важан према твоме послу и да те мало окреће час овамо, час онамо, ти то не смеш примити за зло, ти и опет треба да си идеалиста и да идеално схваћаш свој позив. Иа и кад си се нарадио и уморио и не можеш више, него треба да се у мир повучеш, не буди незадовољан кад те усреће с мало мировине. Не клони духом кад те као старог, изнемоглог учитеља почну сажаљевати што злопатиш. Ти мораш свој позив, коме си живот посветио, идеално схваћати, јер награда је твоја на небу и у оном, што си со земљи и светило свету ! Јест, ти треба да си светило свету, али сваки ће имати онако светило какво уље буде досинао. И твој идеализам је светла звезда, која те води у раду и животу, али јој светлост мраче понајвише они, који воле мрак, који презају од светлости. Тима јетвој идеализам тежак, не-носан, безвредвости, јер он сузбија моћ мрака. А данас