Školski glasnik

Стр. 46

ШКОДСКИ ГЛАСИИК

и ироницави говор, у новесничкој наставн је говор иун одушевљења, у рачунској настави је његова одлика јаеност, прецизност, у гимнастичкој настави му је тежиште у краткоћи и огатром тону. Већ у почетној настави тражи се доследност не само у иравилном изговору, него се полаже основ и изразитом начину говора. Та прва вежбан.а у нравилном наглашавању иотребна су у том добу, а неће бити сувише ни тешка, јер је ту дечји глас најиокретљивији и најгииквји. Практичари, већ при ирвим разго ворима е децом назе на то и упућују их, да разликују како се где удара гласом. Немачки учитељ Видеман, даје деци одмах у ночетку да говоре речи. Прво само именице. Затим речевицу у којој је само иодмет, свеза и ирирок и тако ноетунно развија говор, давајући им све ширу и ширу реченицу, а од сваке врсте по већи број да говоре. При изговарању тих реченица упућује их. да наглашавају оне речи, у којима се одређује главни смисао изреченога. На средњем наетавном ступњу тражи се у погледу наглашавања већ више. У читању се поеле механичког, вежба у логичном. Поступност је отприлике ова: 1. Ритмично читање, т. ј. на такт читање; 2. Пажња на знаке застајања; 3. Пажња на нагласке у слогови^а; 4. Пажња на нагласке у речима; 5. Вежбање да се пази на нагласак у говору. Нагласак, акцент (а(1 сап1нш) дошао је првобитно од песме. Кад неко хоће лепо да пева, мора еве слогове и речи правилно наглашавата. Ниједан језик није сасвим без акцента. Сврха је да деца читају јасно, лагано, правилно, са нојимањем и правилном модулацијом онога што читају. Та највиша сврха, нотпуно се може тражити, разуме се, тек код деце која су на највишем наставном ступњу, гдесе тражи да деца читају еететски, мелодичко-декламатореки. На свима стуињевима је главно средство говор у кору. Он дреши језик од свега, к лти вира изговор, оелобођа неемелог, он је као не*а заштита слабијима, помоћу њега се увежба тачан приказ правилног наглашавања. Учитељ нази, диригује и не допушта никакву дерњаву, галамљење, неприродност и монотоно чегртање. Преко је нотребно, да учитељ сам напред добро каже или напред чита При читању, згодним питањима, изазивају се деца, да сама изнађу места којима треба нарочито наглашавање. Ако ее нађе међу децом неколицина, који ће се

брзо привићи лепом говору и тим правилностима које учител> тражи, добивено је много, јер деца се лакше управљају према гласовима својих садругова. него но гласу учитељеву. Девојчице се обично раније привикну лепом, изразитом читању, него дечаци. јер им је глас гипкији а и природа им је питомија. Па као што се код говора и читања пази на напред споменуто, исто је тако важно, да се и при учењу певања пази на наглашавање: Ни црквену, ни светску песму, неће учитељ вежбати без потребног музикалног наглашавања. Увек се пази на карактер композиције, да се њену располежају даде што потпунији израз. Привилан нагласак у говору и приказу утиче васпитно на душу. У школи где се пази на правилан говор и наглашавање, сва настава добија куд и камо лепши облик. Преглед књига. пје РппсЈрЈеп ипс! Ме1ИосЈеп (1ег 1п1еПдепсрги!ипд Уоп Тћ. Иећеп. ВегНп, 8. Каг^ег, 1908. 8{г. 61. Ово је засебни отисак с напонемама, једног предавања, ког је проФ. ХЈеПеп држао у међународном конгрееу психијатрије у Амстердаму. 1907. Предавање се тацало метода, што се употребљавају у мерењу деФективне интелигенције у Цаеновој клиници у Берлину, скуна еа нсихолошким коментисањем. Прво, да би ее схватила мерења тубљења или дипозиције наш аутор говори о ваљановти мерења школског знања уег8И8 свакидашње знање, о разлици између тубљења једне једине идеје и тубљења идеационалних комплекса, о статусу тубљења у нормалној необразованој индивидуи с обзиром на његово свакидашње знање. о односу тубљења нреиа МегкШпдћеи и т. д. Карактеристичко мерење јесте ово. Прво се даје један проблем из простог множења бројева од једне циФре; онда се читају бројем од шест циФара, а пацијенат их ионавља; затим се чита други број од шест циФара и пацијенат их понавља као пре; и напослетку, од иацијента се тражи да се сети нроблема, који му је задат на почетку исиитивања. Овде се описује и тииички визујелни (онтички, видни) експерименат у коме се геометријска Фигура ноказује за време од 15 секунада, па се онда поеле интервала од 15 секунада. црта