Školski glasnik

Стр. 56.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

лошкоЈ5 експеримепту. У истиеи ми смо у стању све или скоро све духовае појаве уметнички успоставити помоћу „надражаја". На тај начин помоћу чулнвх надражаја могу ее изазвати осети било ког квалитета и интензитета — осетн вида, даду се изазвати оптичкнм падражајима, тонови и шу мови акустичким н^дражајима и т. д. Помоћу излагања одговарајућих прост рних или времснитих угисака даду,се по вољи експериментаторовој изазивати опажаји просгора и вред;ена. Па и мрости осе^аји (чуства, емоције) даду се експериментално изазвати. Ако субјекту апликујемо једну дозу кинина на врх језика, то ће горки укус киеина зацело изазвати неугодни осећај; са комбинацијама боја, акорда и сличног даду се изазвати прости осећаји угодности; додуше при испитивању расположења по правилу се чека, док субјекат не каже да се налази у карактеристичком расположењу. Но, чим је располо-

жење ту, оно се даде и експериментално испитати, а некоја расположења и на темељу простих осећајеих (емоцијоналних) надражаја јављају се као њихова накнадна деловања. Па и на представе и ток пред става може се улливисати помоћу казиваних р1 чи ; и т. зв. реиродукцстона метода, која помоћу казивчних или оптички изложених речи, изазива представе и комбинације представа показала се каоједна од најплодоноснијих експерименталних метода. Па и радње вољине могу се експериментално исоитати, у колико субјекат мора да изведе једну претходно уговорену просту спољашњу радњу, која полази од извесног надражаја и завршава се у извесном покрету. Те покусе називамо реакцијоним експериментима; они су увек спојени са мерењем реакцијоних врем^на, промене реакција (или одговарања) помоћу утецања на њвхове услове и са анализом тога помоћу самоиосматрања. (Наставиће се).

С«!-ОС©ЗЗХ«>-

Данашња јавна настава у Немачкој. (Од Др- Павла Штецнера) Превео Аћтез. 1, ОДЕЉНК, ЈИародн^ Школ^.

Под именом народних, школа разумеју се оне школе, у којима се маса обавезне деце учи и дају им се знања која су не опходно потребна за сваког грађанина. За њу, понајпре, важи реч царице Марије Терезаје да је школ I политика а данае још у пространијем и дубљем смислу, јер је велика маса оних, који су у вародној школа добила своје обрззовање, постали политички значајан Фактор у нашем државном жпвоту. Кад је цео народ позват, да општим изборним правом буде сарадник еа задацима државним, природпо је да се мора и држава старати, да народ добије ону меру образовања, к<>је му је потребно за вршење грађанских права и за разумевање грађанских дужности. Већ са овог разлога држава сматра народну школу као ствар, која се ње нај-

"Уводвише тиче, али се могу набројати још и друге користи, ко.је им* држава од општега народнога образовања и које захтевају да га унапређује и да га надзирава. Пошто пародно образовање, које се добива у народној школи уздиже иојединце д » поло жаја у друштву, који одговара његовој подобности, донриноси оно „и учвршћењу јавнога поретка. Оно увећава духовно па тиме и економно нацијонално стање и отклања опасност, да се иоједлнци не могу сами издржавати и да падну на терет општини. Оно, најзад унапређује моралност, у колико је духовео образовање најјача потпора моралу." Ала не само да држава има права да се заузима за народну школу, него јој је и дужност, јер кад деца, која имају права на духовно васпитање, не могу сама себи

*