Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 8. У Новот Саду, 1. доаја 1909. Год. II.

САДРЖАЈ : Миоли о учитељу и појању. — Нова дужност. — Учитељи и хигијена. — Предавања за увод у екеперименгалну педагогију. — ПГкола и настава: О практичном учењу мађареког језика. — Учитељетво: Научни течајеви у Јени. — Наша појачка дужноет. — 0 учитељској појачкој дужности. — Практичне обраде: Појам „јединица" и ..десетица". — Срески зборови: Ст. бечејски срески учитељски збор — За срееки учитељски збор у архидијецези. Из школске еамоуправе: Епархиеке скупштине. — Преглед књига : Домаће и стране животиње. од Ђ. М. Раце и А. Пејића. -— Белешке.

Мисли о учитељу и појању. Живојин Раковић, срп. нар. учитељ, у Торњи.

Сувремени ериски напредии и праве науке жељни учитељски круг, иоставио је себи за девизу: борбу против иојања у г/јркви, тог интензивног фактора у обарању учитељсиог угледа. Претресање питања о иојачкој учитељевој дужности, нашло је одсева на зборским учит. конФеренцијама, а путем штампе отпоче нротив те мимогредне, но опасне — но главни задатак — учитељске дужности, борба, која се може Формуловати као борба за очување учитељског угледа , који је неопходво нотребан учитељу, ако хоће да се радује нлодовима свога рада како школског код деце, тако и ваншколског код народа. Смер ових мојих редака биће тај, да укажу на онасности, које се неариродно намећу аравилном еволуционом ироцесу учитељског сталежа том саоредном аојачком дужношЛу. У ту цел, а да би опасности које долазе од канторства биле евидентне, покушаћу да доведем у паралелу нојање — мимогредну учит. дужност — са битним иитенцијама учитељског нозива. Од једног учитеља се данас много изискује. Од њега се захтева с једне стране: да је печен у методици, стручан у дидактици и недагогици, да има у прстима педагогиску повест, да је хигијеничар, да је добро унознат са принципима експерименталне исихологије као и педагогије исте врсте, да верно нрати сувремени развитак

поменутих научних области да је будан нолитичар у доба данашњих заплетених по литичких нрилика, да буди нацаоналну свест у народу, да се темељно спрема за своја нредавања у школи, да познаје најважније државне и автономне наредбе на школском пољу. И ми учитељи у души призн»јемо потпуну исправност наведених захтева, па баш из те племените иобуде — да би се могли са што ватренијим одушевљењем и шго чвршћом вољом одати многоструком и озбиљном свом делању — ступамо у борбу противу те мимогредне појачке наше дужности. Ево зашто ?! Само молим мало стрпљења! И позвани и непозвани говоре, да један учитељ — ако жели, даје у реду интелигентнпх — треба, да што свестраније образује своју умну личаост. Данашњи свесни учитељски свет погодио је и пригрлио тај узвишени свој задатак, па подсећа позване на то, да му се даду могућни услови, потребни за извршење свога задатка. Оно тежи да збаци са себе окове канторства, којима га неправедно спуташе, а који непобитно коче његов интелектуални прогрес. Канторство не стоји ни у каквој вези са савременим научним учитељским студирањем, а спречава учитеља у вршењу главне задаће. Појање у цркви замори му нлућа тај племенити орган људски — који