Školski glasnik

Стр. 194.

Вр. 12.

дитељске вечери добију све више нристалица мора се на њима не само поучавати него и забавити а то се постизава читањем или певањем какве народне песме или декламације, што све могу добри ученици чинити а учитељ ће отворити пријатељски и неусиљен разговор са родитељима. Много је лепих и важних тема о којима се може и треба да говори и расправља на тим родитељским састанцима, али свакако прво о важности и користи школе, јер нам јепознато, да наши сељаци све и сва раде, да само по сваку цену ослободе дете од школе, дочим Немци и Мађари протестују, ако им дете није уписано. На тим родитељским вечерима би се најбоље прабдижила кућа школи те истој олакшала рад на корист деце. Како би на те састанке долазиле и матере детиње, које су и најпозваније и најважније за васпитање деце, то би и делокруг наших родољубивих учитељица био илеменит и неисплатив, кад би на томе састанку и у таковом кругу разговарале и расправљале о чистоћи и реду у кући, о правилном васпитању деце, о неговању здравља, о паметном и уредном газдовању у кући и т. д. То би вољна и родољубива учитељица могла изводити успешно народу на корист а себи на част и понос. Не можемо овде сада набројити све важне теме о којима бисе на тим састанцима разговарало и расправљало, јер би то ишло само по себи напред након стеченог искуства. С тога у Србији о сваком нриређеном родитељском састанку изађе исцрпан извештај и постигнут резултат тога састанка, па на осно»у тих извештаја и искуства раде даље. Колико користи и школа и родитељи и учитељи од такових састанака имају види се по томе, што и у самом њиховом новом школ. закону има чланак бр. 10. који је изражен овим речима: „Месни учитељски збор, кад потреба захте, приређује родитељске састанке у школи, ради договора о васпитању деце". Како се пак код напреднијих народа пази на васпитање деце, п< казаће нам један пример који сам пре неки дан дознао из новиаа. У Берлину у једном оделењу увели су установу „школска сестра". То је учите

љица која има ту дужност. да заилази у куће школске деце и увери се како се негују, ране и оаште васпитају и да се брине за њих. Ми иак морамо испочетка а то најбоље покушајмо са родитељским састанцима. 0 сваком таком одржаном састанку треба да ее изнесу постагнути резултати у коме школском листу, а на нашим скупштинама да ее извештај поднесе. Добро би било да имамо наш учитељски лист, који би свака школа и свака учитељска особа држала, у коме би се то износило, а временом и нашли средства и начина за опстанак таковог листа. Такове роЈитељеке вечери чини ми се, биле би новина у нашој домовини, па кад би баш у нашем котару почетак сретно испао за руком могли би се еамо поносити. Кад би успели еа овим родитељским састанцима, кад би кућу приближили школи и кад би родитељи били већ окунљени око нас, тада би могли ирећи на народна предавања, на којима би се осим овде епоменутихтема, које су приступачне народу, могло говорити и о таковима о којима они баш не воле за сада чути, а то је о моди, раскоши и непаметном газдовању. Ја сам јесенас у скупштини ошпирније о тим предавањима говорио, те нећу оно понављати, али пошто се и у томе мора са опрезношћу радити, да не пропадне брзо, и да би ова расправа нотпунија била морам нагласити она нравила којих би се морао предавач држати и то : 1.) Предавач мора бити добар познавалац народног живота и иетински пријатељ да се одмах позна да реч пада од срца к срцу. 2.) Предавање не треба да једноставно износи народне мане и сувопарне савете, него да буде говорено у тону пријатељскпг разговора нити ласкајући, нити грдећи. 3.) Са поучним предавањима треба да је скопчана забава у виду песме и декламације. За материјално и корално унапређење нашега народа могу веома дибро ноелужити српске земљорадничке задруге. У њима се негује штедња, наиредан земљоделскн рад и паметан живот И ако је то у главном привредна установа, не ради се у њој само