Školski glasnik

Б|>. 18.

Стр. 317.

ученици II. и III. разреда. Као иовод томе наводи се велпка профес-орска строгост и неправилно постунање по некојих професора, Школ. Савет је изаслао привр. гл. школ. референта II. Терзнног да спроведе истрагу. ..Натошевић'' литерарна дружина ђака сриске учитељске школе у Сомбору, на својој главној скугаптпнп, одржаној. 6. (19.) новембра о. г. констатунсала се овако; Председнпк: Мирко Томовић, уч. 1\". р. Потпредседник: Јовап Жакић, уч. III. р. I. тајгшк: Сава Ружпчић, уч. IV. р. II. тајник: Јован Теофановић, уч. III. р. Благајннк: Теодор Мушицки, уч. III. р. Књпжпичар: Новак Настасић, уч. III. р. Одборннцн: Милорад Моротвански, Стеван Сечујски, уч. IV. р., Исидор Блесин, уч. III. р. и Павле Димпћ, уч. П. разреда. Хоровођа: Јован Лазпћ, уч. IV. р. Једна драконска пресуда. Да се учитељима обично суди онако, како богиња Правде ие би била задовољна, то нам је познато, алнкакву је пресуду ових дана изрекао Биархнјскп Савет у Мостару, држимо, да сличну не би изрекле нипросветне власти у Централној Афрнци. Учитељица Н. Н., која служи на српској основној школн у једном већем месту у Боснн н Херцеговини, била је прошле године на свечаности васкрсења у римокатоличкој цркви и онде за време службе седела у клупи као што је у католика обичај. Кад је пронешена „тајна", сав је народ клекнуо, па и та српека учитељица, јер није хтела етојањем или седењем да изазове у присутних сумњу, да демонструје. За ово чула је црквена ошнтпна српска и евоју учитељицу пријавила Епархијском Савету, а овај спровео истрагу, нашао н трн сведока, који су „видели", да се иста учитељиЦа „крстнла, шкропила водом и клечала по рпмокатоличком обичају" н на основу тога о с уд н о ј е и а г у би т ак ње но г а места, дакле нзрекао јој учитељску смртну пресуду, без да је њене сведоке хтео нитати. Овај поступак тога Савета заелужује највећу осуду читавог образовапога света и јасно плуструје тежак положај народног учитеља у оним земљама, где је нросветна управа састављена од већнне такових људи, који су без пкаквог образовања п без способностп за та места. Мадјб1ег. -ј- Лаврентије Хавел ГЛихајловић. Јављају нам да је у Осеку иреминуо умировљени учи-

тељ лесковачкн Лаврентнје X. Михајловић у својој 47. години. Покојнп Лаврептнје родио се у Нимет Палкоњи (Барања) 13. (25.) јануара 1862. год. Изгуоио је за рана свога оца имати Катаргша му се по други пут удала за учитеља Дпмптрија Радојчнћа и ови еу га у сиромапшој лпповској штацијп ранилн и одранилп п за учитеља васпиталн. Учио је учитељску школу у Пакрацу и Горњем Карловцу, ал ју је нрекннуо зоог снромаштва и учитељевао је у прпвременом евојству у Вплању и Павловци а после га стигло војнпштво и кад је п то свршпо оженио се. У брачном животу ннје сретап бпо, није имао од срца иорода и кад је тешком муком отишао у Сомбор да сврши препарандпју, коју положи 1889. године, морао је саморано злопатити се на разним учитељскпм штацијама и то у Бпигули, Црној Бари, Пардању, Сеит-Петру п Лесковици, где га је Голест свладала од силног телесног п душевног умора, иа је затражио мировину да се мало одмори. Од 1. септембра о. г. пстом што је почео ужнватн мировнну дошао је у Осек да се настани блнзу своје рођене мајке Катарпне, која од слабостп, а које од радостп што ће јој син ускоро доћи — већ је лежал;! иа самртном концу и кад је сина угледала за 2—3 дана, 31. августа је умрла. Истом штоје матер сахранио и он се за 3—4 дана разболе п умре 3. новембра но и. к. Сахрањен је пристојно. Цео учит. збор осечки са школском младежи испратише га до гроба. Покојник је бно добре нарави н весел>ак, , имао је леп глас и био је врло добар певач. Лака му била црна земља н вечна успомена! ДТужба француских учитеља. 100.000 учптеља и учитељица основних школа, дакле ева учитељска организација у Француској, уложпла је ту/кбу грађаисквм суду против свпју француских бискупа, због последње пастнреке посланице, у којој се шири мишљење да светске основне школе у Француској имају зао ■утицај на народ. * Одговори урбдништва. Г. Ј. Т. у С. Са послате 2 К измпрпли сте претплату до краја о. г.