Školski glasnik

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ:

Бр. 4. У Новодо Саду, 28. фебруара 1910. Год. III.

САДРЖАЈ: Вредноет наше оеновне наставе. — Предавања за увод у експерименталну педагогију, од др. Е. Мојмана, — Научна и морална ФилозоФија, Еепо \Уогтв. — Избор у реситовању у средњем течају, превод Р. Огњановића. Педагошки преглед: Предлог за школ. закон у Италији. —• Учитељство: Учитељско д. д. „Натошевић" у Н. Оаду. Хрватска и Славонија: Учитељско питање. — Из школске самоуправе: Једна „пријатна" новост. — Допис: Ада. (Зар се овако чувају школе?) — Белешке.

ЈЗредност наше основне наставе.

Школски Савет је иедавно донео решеље, да његова два члана прегледе све школе у Митрополији. Ово је учинио на основу ноднеска српске велике гимназије у Н. Саду, да из срп. осн. школа не добија довољно спремне ученике у гимназију. Кад је већ сад пао тај приговор, да шта ће бити кроз 10 годипа, догс нови школски закон све интензивније овлада нашом основном наставом. Но овај приговор од стране гимназије није нов. Пређашњих времена износио се тај приговор приватно, само против новосадских школа. Данас је он порастао и тичу се свију наших школа. Год. 1897. писали смо о томе у „Школ. Одјеку" и изнели узроке, зашто се у гимназији опажа слабије напредовање наше деце из основних школа. Прилике се у томе нису нимало ироменуле и вајкадашњи узроци постоје и данас. За те узроке не може понети одговорност ни учитељстко осн. школа, .ни основна настава, па до сад чак није могао то понети ни наставни план, него су узроци у наставном систему гимназије, не само наше, него свих гимназија у оиште. Да је то тако сведочи број оних мпогих довољпаша, не само у нагиој гимназији него и у туђим гимпазијама. Основна настава не можа бити одговорна за успех кроз свих осам разреда гимназије. У нижим, нарочито првим разредима гимназије обарају се они ђаци, који не могу да успевају у науци. Ти напуштају школу и остају они нробрани, који могу

да одговоре захтевима наставе у гимназији. Па зашто је међу тима зиатан број опих који таворе од разреда до разреда? Мишљење је нас учитеља било и пре, а и сада је, да ту треба тражити узроке на другој страни, а не у слабој основној настави. На садашњу основну паставу полажу се захтеви, да спрема за живот, а не за средњи завод. Ове захтеве називају у педагошком свету чак и напредним, но ми ни у томе не видимо никакву напредност, јер је дете — дете, и као што је нама и у зрелим годинама непоњатно пешто, што је ван домашаја круга човеч јсг схватања, тако је и дегету непојмљив Ж11В >т и положај зрела човека у њему. Зато је цео систем данашње основне наставе ноложен на погрешном темељу и с тога су новији педагошки мислиоци на западу истакли идеју, да се деци д& оно птто је дечје. Кад то, дакле увиђа|у људи чија се мишљеља оснивају на дубокој студији детета и анализи детиње психе, дужни смо им то веровати у толико пре што су још стари учитељи много што шта оггазили својим проницавим оком и наговестили, само шго нису били спремом дорасли да том свом опажању даду и паучиу боју, а међутим се данас при студији експеримепталне педагогије наилази на многи резултат, који је још давно бпо освештан и у по некој примитивпијој школи. Кадје то све тако, а да је тако знају и наставници у гимназијама, јер прате те научне опите, онда долазимо до питања,