Školski glasnik
школски глдсник ЛИСТ 30 ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ
Бр. 8. У Новодо Саду, 30. априла 1910. Год. III.
САДРЖАЈ : Петогодишњи догтлатци привремених учитеља, од Л!. К. — Закон акцелерације и појачавање еензоричког надражења, од др. П. Радосављ^вића — Образовање воље, од Ж. Благојевића — Школске штедионице, од Дим. Ј. Стојановића, — Мишљење новосадеког среског учит. збора о новој наставној основи. — Педагошки преглед: Просветни Савет у Србији. — Школа и наетав *: ГТов начин попуњавања места на државним школама. — О скамији. — Учитељство: Изасланство код министра просвете. — Састанак српских вероисповедних забавиља. — Босанско херцеговачки саб р и учител>ство. — РТародно одликовање учитеља у Србији. — Учитољски зборови: Седница новосадског среског учит. збора. — Преглед књига: — Педагогика проФ. Озкага Мевзтега. — Баз т1егпаИопа1е 1Јп!етсћ^злуезеп, л'оп М. ХЈеђегвсћаег. — Нов интернационални педагошки часотшс. — Белешке.
Петогодишњи доплатци привремених учитеља.
Наше власги и оиштине ири додељивању петогодишњих доплатака, не узимају у обзир привремено пепрекидно проведено службовање оспособљених учитеља, позивајући се на решење Шк. Савета од 2. (15.) маја 1905. год., бр. 266)201. по коме се при досуђивању доплатака срп. нар. учитељима и учитељицама, само онда сдужбовање узима обзир, ако је дотични учатељ или учитељица по 68. §. Школске Уредбе стално намештен, и ако му је на оспову таког намештања, по тачци б. 142. §. Школске Уредбе од 1872. декрет сталности издат и по проиису уручен, а да се из фжавалац школе не може присилити на урачупавање ни оног проведепог службовања у својсгву привременог заменика, које је на истој тој школи до дана избора управо и пепрекидно трајало. Према овде наведеном решењу дакле. не може ни један српски учитељ нити учитељипа, која је например 10 — 15. год. у Барањи привремено, али непрекидно учитељску дужност вршила, рачунати, да ће јој се приликом додељивања доплатака исто службовање у обзир узети, оно се мора предати забораву. Али сад долази највиши Форум државне власти са својом пресудом у истом питању; наиме: кр. угарски уиравни суд (ш. кп\ ког^аг^акбј Мгоаа^) приликом једног конкретног елучаја код једног католичког учи-
теља, донео је коначну одлуку у погледу привременог службовања и права аа доплатак под 372. бр., ех 1908 , којом је изрекао, да се учитељу приликом додељи вања петогодишњих доплатака, имају урачунати све оне године службовања, које је као оспособљен учитељ непрекидно ировео на учитељском пољу. пеобзирући се, у каквом је својству био намештен. Према томе предиаведепа одлу ка Школског Савета губи своју важност и учитељу односно учитељици се имију урачунати и нривремено проведене године службовања, само ако је службовање непрекидно било. Сад настаје питање, да ли решење има повратне снаге, или важи само од онога дава, кад је допешепо ? Моје је скромно мишлење, да есто решење мора имати повратне спаге и то од 1893. г. пошто су од те године ступили у живот петогодишњи доплатци; јер да је случајно ово питање пре 10 година дошло до највишег Форума, претпоставити се мора, да би највиши Форум и онда таку исту одлуку донео, дакле нема разлога да се исто решење не одноеи и на прошлост. Да је рс шење највишег Форума државног праведио, то се не може побити. Кад је учитељу законом загарантовано, да има ирава на нетогодишњи доплатак, зашто наша највиша власт донаша решење, којим је до сад општина могла да изиграва свога
■