Školski glasnik

Стр. 152.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 9.

Штш ш натаиа у Лвмачкој. (Од Др. Павла Штецнера). ГГревео Аћтез. III, ОДЕЉПК, (Свршетак.) ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ. С. Народна Велика Школа. Не смемо завршити преглед немачке наставе у садЕшњости а да не спомињемо још једну појаву на томе пољу, народну велику школу, која је повикла у Немачкој крајем 19. века, и под којом се разумеју све уредбе, донесене ради добровољног даљег образовања одраслих људи. Велике школе и владе у Немачкој врло су се уздржљиво показале према томе покрету и нигде нису за ту сврху одобрени новчани издаци: али се нашло међу проФееорима великих школа, који су с иуним разумевањем изашли на сусрет томе покрету. У једној споменици, коју су берлински проФесори упутили универзитетском сенату, каже се, како се увидело, „да је можда један од најзватнијих задатака нашега времена, да се створе нова спајања и везе, које ће вишем образовању и ваљаности осигурати њен принадлежан угицај, који претпоставља и опште изборно право, ако се неће да се дође до потауно несигурног и неурачуњивог стања." Као што је овоме основа политичко гледиште. тако се опет с друге стране зузело за проширење народног образовања са гледишта нацаонално-економског и философског . А да су и шире масе народне за такове ножуде, доказује не само многобројно носећивање од сад приређених великошколских течајева који нису бесплатни, него и пажња и стварно интересовање слушалаца, о којима доценти само с хвалом говоре, а што се нарочито огледа у многобројним нитањима, која слушаоци стављају предавачу на свршетку предавања. Пошто се у Берлину није успело, да се универзитет задобије за држање народних течајева, основали су неколико великошколских наставника у зиму 1899/1900. године удружење, које је те зиме прире-

дило 2 серије народннх великошколских курзева. Прва серија у октобру—децембру 1891). године била је посећена од 2000 лица обојега пола, а држаао је 6 предавања о овим темама: 0 костуру и зглавцама човечјег тела, о трговинској политици најзнатнијих културних држава у 18. и 19. столећу, о споменицима вештина у Берлину, о вештачком и природном одгоју одојчади, о државном уставу, о гвожђаним топионицама. За јануар—март 1900- године заказано је 9 курзева са по 6 часова: 0 дејству новијих лекова; о уређењу касионе; о шкодљивостима у свакидашњем животу, које проузрокују болест, и чување од њих; о грчком вајарству ; о бактеријама, узроцима болести и савлађивању њиховом; о нашој атмосФери, нарочито у хемиском погледу; о постајању и лечењу нервних болести; о саставу и историји наше земље; о Гетеовом животу и његовим снисима. Предавања еу држана у недељне дане у вече у 8 '/ 2 часова те су трајала 6 недеља. За сваки курз плаћа се по једну марку. У Брауншвајгу заказано је за јануар 1900. године 10 курзева са ио 6 часова и сем тога 8 општих предавања о техничким, здравственим, природњачким и економним питањима. За кратко време јавило се 1500 слушалаца. Овде је и влада допустила, да се та предавања држе у техничкој великој школи. У Липисци ностоје од 1897. године великошколска предавања за свакога. Држе се курзови предаваља са 4—6 часова, за која се плаћа једна марка; а онда и доценти универзитетски држе јединачна нредавања, за која се плаћа само по 10 пФенига. Врој слушалаца био је у првој година 10546, а-у другој 10104. Минхен има од 1896. године удружење за народне велике школе, које је у пролеће 1897. године ириредило ред предавања: историја економних идеја, изабрани одељца из хигијене, геограФија Африке, основи перспективе, историја и корист каламљења, повреде и прва помоћ, извори и снабдевање водом, својина и њено развиће, вештачко и природно одрањивање деце. Слушалаца је било 3355 и то 82°/ 0 мушких и 18°/ 0 женских. Крајем 1897. годи-