Školski glasnik

Стр. 146.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 9.

и њепе стварне садржине, водилоје школске људе и у разне правце. У новије доба истиче се њезин значај у смишљенијем правцу све више, и то ,је утицало и при стварању наше нове наставне основе од 1909. год. да се на концентрацију у настави полаже много важности. С тога ћемо овде повести реч о њој, да колико је могуће краће и прегледвије изнесемо све што је важно да се о њој зна. Реч ко нцентр ациј у оиисао је Би(1 е 11 у своме „ОртограФС &ом речнику овако: „Тежња за средишгем, груписање око средишње тачке". Из овога тумачења развија нам се одмах поглед на задатак њен у настави: Око истакнутог циља којем треба сва настава да тежи, групишу се сва зна ња која се добију разним наставним градивом. Према овоме тачна је и кратка деФиниција Цилерова: „Конценграција је уједињење или скуп многога, што је настава дала, у будућој личности васиитаника". На основу овога Цилер замишља два појма о концентрацији : субјективан и објективан. „Субјективан мује појам, где сам васпитаник постаје концентричним средишгем, то је психолошка концентрација, концентрација духа ; концентрација у објективном смислу је концеетрација градива, где је мисаона, чустве на настава средпште и госиодар укуппе школске наставе". Ооа ова појма допуњавају један другог; душевна или субјективна концентрација стоји нз наставној или објективној, прва .је продукт и смер другој. Наставни објекти су ту ради детета, а не дете ради њих; објект (наставно градиво) мора се управљати према субјекту (детету, васпитааику). Оваке Цилерове двоструке концентрације (да је у њој средство и смер) држе се Рајн, Вогт, Јуст, Трепдорф, Цилиг и др. Код сваког оваког захтева, одмах у мислима упоредимо колико има за тај захтев услова у наставној основи, у времену за које се она мора обрађивати и у приликама и спољашњег и унутрашњег школског уређења, под којима смо ми дужни да то све изводимо, па ће нам одмах бити јасно с каквом задаћом имамо посла у овом случају т. ј. у извођењу концентрације у настави. Но после Цилерове смрти дошло је до разних супротних мишљења у ствари концентрације. Сви ученици Цилерови и други напредни педагози чврсто су етојали на становишту концентрације детињег духа. Свима је био излазна тачка онај напред споменути Цилеров аксиом о васпитном и наставном раду за напредак будуће личности васпитаникове, али у ствари концентрације градива, организације васпитног градива мало се њих спри јатељише с Цилером. Зашто? Цилер је ишао за тим да сви предмеги наставног плаеа дођу у непосредан однос са ваставом у науци вере н. пр. читање и писање морало је служиги као обрада тога материјала, све су дисциплипе биле удешаваее са једне тачке, са предмета веронаучног. Из тога је поникло неповерење да ће религија бити све и сва, а градиво осталих предмета ће се распарчати, изгубити, велики део његове васпитне вреднести иостаће безначајан. Противници Цилерови нађоше у овоме тираиију градива, која води децентрализацији, а не концентрацији. С тога се данас већином друкчије мисли о томе него што је то Цилер мислио. Цилерова мисао да ковцевтрација буде смер насгаве пије напуштепа, али да она буде средство вавуштенаје, Представник једног знатнијег неаагошког круга проФ. др. Вогт, председник еегдашњег Цилеровог „Удружења за научпу Педагогију", овако ту мачи данашње становиште о концентрацији : „0 старом и новом појму концентрације овако мислим — вели др Вогт: „Стари појам схваћао је етички значај као излазну тачку, јер његовом номоћу треба да се установе, споје, односи многих наставних нредмета у једну целину педагошког смера. По новом иојму је наравни значај и паравни смисао. смер, за којим се иде при обради појединих наставних струка. Никад није крајњи циљ само знање или извесна количина сазнања, него наравствени значај и наравно схваћање. Закон мишљења и појимања човечјег, треба да је у вези са наравственим правилима, нормама. Нови правац је у концентрацији културно исто ријски смер, а не стручао научни. Свакојако треба и мора бити између поједнних