Školski glasnik

школски глдснин ЛИСТ ЗН ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 13. У Новодо Саду, 15. еептедобра 1910. Год. III.

САДРЖАЈ : Постанак Шк. Уредбе од 1872. год. — Концентрација у наетави (Свршетак). -— Образовање воље. Предлози земаљској учит. конференцији у Моравској. — Разне наредбе државних власти. — Педагошки преглед: Сдруасене државе у Сев. Америди. — Жкола и настава: Опћи преглед о броју срп. осн. школа, учитеља и шк. деце. Из праксе: Допуне новом буквару. — Белешке. — Књижевни оглас.

Постанак школск^ „Уредб^" од 1872. год. — Прилог раду ерпеке омладине на нрооветном пољу. —

Реч пред стварање новога школскога закона. „МетшГазе јт г аШ", В и р г и л.

Познати берлински учитељ и бранилац учитељских захтева, Ј. Тевс, рекао је пре две године пред једном великом скупштином немачких учитеља ове речи: „Крајње је већ време, да отворено признамо и нашем народу, а и нашим школским властима, да наше школе, овакве какве су, не ваљају". Ове Тевсове речи пале су нам на ум, кад смо се оддучили, да изнесемо хисторијат данашњз наше школске „Уредбе", јер је, ево, дошло време да се и на наше школске прилике могу иосве применути горње речи. Одвело би нас и сувише далеко, кад бисмо хтели на овоме месту да истичемо важност просвеге у животу једног народа. То је данас један безусловни постулат сваког нар:>дног наиретка, као што је и онај други. да је најважнијн Фактор у просвећивању језгре народа школа, а у већим случајевима и једини Фактор народна основна школа. Зато се у новије доба, и истиче толико важност народне основне школе и цени њен заачај у послу просвећивања народаог. Сраски народ у овим крајевима врло добро зна, од какве је важности по њега народна просвета, јер она чини основ наше националне егсистенције. Али, изгледа нам, да наш рад на подизању просвете у народу не стоја у сразмеру са важношћу саме просвете. То нам бар показује историја наших школских закона.

Први школски закон за српске школе јесте онај из г. 1776., издан за време царице Марије Терезије. Тај закон, у којем се налазе основне мисли аустријскога школскога закона од године 1770., познатог под именом „КаИо еДиса^ош«", јесте мање више дело аустријског школског реФорматора Игњата Фелбигера, а копија је пруског ,Д.Јап(1е8бс1ш1ге^1етеп1;"-а од године 1763., што га просвећени пруски краљ Фридрих Велики беше издао за пруске школе. И као што тај пруски „ЕапгЗез8с1ш1ге§'1етеп1" значи велики нанредак на пољу немачкога школства и наш је први школски закон од велике важности био по развој наших школских прилика. У њему су први пут тачао Фиксиране мисли о потреби образовања и васпитања у нас и нрви се пуг систематски почело радити на школској организацији. Не треба још заборавити, да се онда и сама држава бринула о извршивању наређења тога школскога закона, те је само тако и разумљив онај бујни школски живот, који је пулзирао у последњим деценијима 18. и у првим деценијама 19. века, и који је доцаије довео и до оснивања ирве српеке учитељске школе у Сент. Андрији, прве школе те врсте у Угарској. Кад је српски народ у току 19. века добио своју кодиФацирану црквено-школску автономију, постала су и два наша нова