Školski glasnik

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Ст|1. 238.

таковом религијском наставом, која је у првом реду ставила себи у задатак да ствара захтевано унутарње религијско осећање, а која не иде за тим, да већ са дететом предузима богословско тумачење „пречистог зачећа", нити за простим на брајањем Јаковљевих 12 синова!...

СТАЊЕ СРПСКИХ 0СН0ВНИ1 ШК01А. И УЧИТЕЉА У ТУРСКОЈ ЦАРЕВИНИ. 1. Основне школе. Оснивање и издржавање школе. — Школске зграде и уи. станови. — Умипа и помоћна срества. — Шкопске књижнице. — Шкопска обвезност и погсађање шкопе. — Шкопска настава. Кад неко село* жели да отвори школу, оно се прво обрати молбом реонском (среском) управитељу школа, овај са својим мишљењем спроведе исту референту, рефереит митрополиту, митрополпт вишој просветној власти. Кад од ове дође обећање да ће им се учитељ дати, село се поновном молбом на турском језпку (државном) обрати државној властп мипистру просвете. Допуст од државне власти до сада је ишао врло споро. Услови да се једна школа отвори у неком сеЛу нису никакви. Довољно је само да то село каже да има најмање 30—40 деце и да има „једну одају" за школу. Друго се од села ништа н пе тражи испрва, јер „учитељ ће после Сам све то дотерати у ред". И тако је. Држава, осим што даје допуст, ништа се впше не сгара и не води никаквог рачуна о њима. Митрополији је једина брига да нађе и поставп учитеља. Село је пак и „сувише" учпнило „што је дало једну одају за школу и — децу"! И тако учитељ дође у село у новоотворену тттк олу без и једне школске ствари. Камо срећа да их после може набавити, али то тако остане за свагда! Наше школе немају никаквог извора за издржавање. Село не даје апсолутно пи парицу. Једнни извор којим се школе „издржавају", то су цркве. Сеоском црквом управља епитроп. Њега село бпра на неодређено време. Док је псправан трпе га, а после одмах промене. Ови су махом неписмени. Приход сеоских цркава је врло * Код нас нема полигичких општина, већ свако еело има свог кмета и он оишти непоередно са среском влашћу.

мали, једва ако годишње износи 500 гроша. Овај ће новац пре утрошити на све друго, но што би га утрошили за школу. Има учитељ да моли, куми, мити, поји ракијом и ласка епитропу, па да га умилостпви да што набави за школу. А већ креде, хартије, сунђере и такве ситнице учитељ се и не пошали да затражи, већ то сам о свом новцу набавља. Наше школске зграде, са малим изузетком, све су поред цркава, до самог или у самом гробљу. Гробље и школа! Оне нису подизане с планом и одређене за ту цел, већ су прво подигнуте поред цркава и гробља у намери да се имају где људи и жене склањати за време непогода кад из цркве излазе или на гробље долазе. Па тек кад се сете за школу и добију за њу дозволу, а учитељ већ и дође, онда ова чатрља буде „срећна" да постане „школа" и учитељев стан. Ово тобож буде прпвремено, па тако и за свагда остане. Ако који од учитеља затражи да се нова школа подигне, одговор је готов, као запета иушка: „Како су други даскали до сад у њој радили, можеш и ти тако". Ове су зграде махом тесне, ниске, мрачне са по два или једним врло малим прозорчетом и без патоса т. ј. пбд, је земљом премазан. На доета школа наћићете прозоре где су хартијом зими улепљеии, јер учнтељ ннје могао да умилостиви епитропа да купи окна! Такође нпсу ретке ни школе, које имају само по једпо оделење, које служп и за учионицу и за учптељев стан. Ту деца уче, ту је учнтељев стан (у таким школама су само неожењенп учптељи), ту се и „господинов" ручак кува на фуруни! Како су ове школе, као што напоменух, поред гробља то се, кад год је хладно или киша, а жена има на гробљу у очи каквог празника, подложи у школи н ту се раздаје, пнје, једе, на клупама седи, размештају се како им кад затреба.ју. Ето посла за учитеља, јер се ови пикад пе сете, управо пе!зе, да попово клупе памссте н помету учпоппцу. Ако пх учптељ опомепе, одговор је спгурап: „Зар сп се у'ватпо у работу те пе можеш да пометеш". За време четппчке акцпје, кад је војека крстарила по селпма, школе еу бпле војпнчкл стаповн. Чпм војска дође одмах право у школу, а клуиеш остале сгпари, ако пх пма, ајде па поље. Нећу да кажем да пема пристојних школа,