Školski glasnik

Стр. 261.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

реформисала женске школе и с обзиром на великошколске науке основала је сасвим нов један тпп школа, како бп се девојкама омогућио пут до универзе и политехнике. Алп при томе су смели с ума најпростију мпсао. Зашто нису за девојке отворили постојеће дечачке школе, као што је то случај у Северној Америци? 70^ северо - америчких школа стоји на осиови коедукацпје. Североамерикански миннстар просвете на пптање Рајново овако је образложио тај систем: Заједничка школа је природна, јер је така као породица и друштво; обична је, јер је у складу са осећањима п законпма јавног жпвота; оправдана је, јер обојим половима пружа истоветне прилике за образовање; економична је, јер је јефтинија, него посебно обучавање; п о в о љ н и ј а ј е са гледишта дисциплпне п од повољног је утецаја на интелектуални и морални развој оба пола. Озбиљци мужеви имали су озбиљнпх приговора против таковог система. Један је приговор, да је услед коедукације број 'бракова у Америци застао. Два су се пола једно на друго навикла, не осећају тајанствену драж другог пола п једно у другом тражп само доброг друга. На супрот томе је истина то, да се американске женскнње теже одважавају на удају, јер се придржавају своје индивпдуалности, воли свој рад и незавпсност. Други је приговор у томе, да су женскиње услед коедукаци.је дошле до бројне преваге у школама. Но узрок томе је у истини у економском положају. Американско школовање пма пет стеиенн, сваки са 4—4 годишта, од основне школе до свеучилншта. Од мушкараца ретко ко да прелази за свих тих пет степени, јер рано морају да отпочну заслуживати. Женске пак > остају у школп, јер и тако би тешко дошле до зараде. Осим Америке усвојиле су коедукациони систем: Шведска, Финска, Норвешка и Данска, за тпм Холандска, Швајцарска и Италија. Италијанскп пример сведочи најречнтије, да овај еистем није питање расе и климе, јер се је код плаховитих Талијапа п са моралног гледишта исто тако показао изврсппм, 1сао и код хладнијих германских народа. У своме погледу дакле ни Угарска нема разлога за бојазан због ове реформе. Новп тај систем усвојила је цела Немачка,

изузев Баварску п Пруску. Но п овде не прече ову спасоносну новину разлози педагошке, већ полнтпчко-црквене природе. Без сумње, да коедукацнја има и поштених и доброхотнпх противника. Овп се боје од моралне опасности, која може потећи нз заједничког васпитавања. Али бисмо дотичне с правом могли запитати, да лп је та опасност одстрањена посебннм васпитавањем? Та баш тај снстем је иодесан за то, да разбуктава уобразиљу, да разбуђује љубонитство, да подстиче нагоне, — док живљење једно уз друго ствара мирну навику. Многи се нозивају на психолошке разлике, које ее указују у темпу развпјања двају полова. Ово питање још није коначно решено, али је наука већ толико установила, да ће различити ннтелекти двају полова бпти једно на друго од сретног узајамног утецаја. Нн тога се не треба бојатп, да ће садашњп великп број часова шкодити здравом развоју девојака. С једне стране данас је доста жнво заузимање да се број дечачких часова снизи, с друге стране иак пе треба заборавити, да ће међу дечаке доћп само таке девојчице јачег телесног састава, које ће утакмицу моћп издржати. Ашто ће се наставна основа због девојака моратн изменитп, — то Рајну не задаје велпке брпге; слободно се може изменити сваки план, само ако на његово место стављамо бољп. Напокон нстина је то, да је течајем повесничког развоја од заједничке школе иостала одељена, а да су тај развој начиниле бирократе, а не педагози. Раји из теоретских и практичних разлога подједнако ирепоручује, да се и код нас заведу заједничке школе, да се у већ постојеће дечачке школе припусте и девојке, нарочнто пак у" мањим провинцијалним варошима, у којима нема вшних девојачких школа. Предавање је поздрављено са дуготрајно „Живео". Од стране слушалаца говорио је чпка Стева В. Поповић, управнтељ Текелијанума н зем. иосланик, обричући, да ће прв.ом приликом, која му се укаже, у сабору говорити у корист коедукације. ,,Вис1. Нп-1ар". Ђ. Т. (Разуме се, да питање о коедукацији има да прође још велику ватру, док се у нракси сасвим докаже да је тако добра та установа, као гато је иримамљива са идеалног гледишта. Ур. ,,Шк. Гл.'")