Školski glasnik

Стр 297.

ШКОЛСКИ ГЛАСВИК

Бр. 17.

гарскпх оеећаја састадоше сад, да кажу једно другом много и без дуга рбора! Али познв за радом ирекида нпт успомепа. Почиње скупштннскн рад. Главни школ. референт Др. В. Ђисалов и ћ иоздравља присутне и саопштава разлоге за сазив ове скупштине. Иознва присутне да изберу перовође а«1 ћос, да се установи број ирисутних чланова. Скупштина га поздравља са: ,,/Кивео!" а за перовође бира Ж. Алексић а и Д. Ружића. Затим се пријављују чланови скупштине по епархијама. До 9 часова број прпјављених чланова износио је 304. Осим тога присутни су били епарх. референти Љ. Лотић, бачки, Хр. Свирчевнћ, темишварскп и М. Манојловић, за архпдијецезу, пакрачку п горњокарловачку епархнју. Милап Мандровић управптељ женске учнтељске школе. у Сомбору н Б. Борђошки проф. м. учнт. школе у Сомбору, касније је прпспео и Б. Ђурђевић проф. учит. школе у Пакрацу. На скупштинп су још у лепом броју били нрисутни Срби учптељп са комуналннх школа из Угарске п Хрватске п Славоније н неколико учнтеља п учитељпца нз Београда. После пријаве чланова, гл. шк. референт Др. II Тшсаловић позива присутне да се конституишу. На предлог Ђ. Михајловића изабрани су: за председника Вељко Петровић из Земуна; за подпредседнике Ђ. Милић из Н. Сада п М. Косић из Вел. Кикинде; за перовође Ж. Алекспћ, нз Ст. Футога; М.т. Ђурошевић из Обровца, Б. Глумац из Беочина и С. Стајић из Помаза. Председник В. Петровић захваљује на одликовању у име своје и у име изабраних часника. Констатује радост свег учитељства што је сазвана ова митроп. скупштина. Предлаже, да се Шк. С. изрече благодарност и поздрави брзојавио Њ. Св. патријарх као председник Ш. С. Председник чннп помен овом свечаном приликом, недавно преминулом заслужном срп. педагогу Н. Ђ. Вукићевићу, а сва скупштина кличе: Слава му! На позив председника, Ж. Алексић пзноси укратко рад конференције и дневнп ред, што је све узето на знање. Затим је Ђ. Михајловић нзвестилац за нацрт Шк. Уредбе прпказао начела, на којпма је постављен тај нацрт, тежњу његову да се

школп да напредан правац, учитељству заслужан ноложај и самосталност, а установама, васпптањем п образовањем, ко.је се на том основу развнје, да послужи правој просветној сврси. Напомиње, да су у 'конференцнји учињене измене и допуне у нац[»ту. Моли присутпе да и са своје стране допринесу што бољем усавршењу нацрта. После прпказа нацрта скуиштина је хтела, да се пређе одмах специјалној раснрави. Но чланови Јован Ћосић из Сегедина, Милан Ћосић из Н. Сада, Стеван Нађвински из В. С. Миклуша, Стеван Бенин из Даља, Сава Лудајић из Мола п Евица Иавковић из Н. Сада, тражили су прво генералну дебату. Погато су неки од њих тражплн то са веома жестокпм темпераментом, решено је да им се учпни по вољи. Но већ у почетку ни један од њих није говорио на ствар, него су покушали унети у расправу таке ствари, којпма нема места у тој скушптнни. Наиме: Иред скупштину на десетак дана а и пре, почела је„Застава" својим познатнм начнном нападати и сазив скупштпне п нацрт Шк. Уредбе и нодметати састављачима нацрта задп.е намере, а затим претећим тоном нисати према учите.љству, ако прихватп нацрт. Напред поменутн предлагачи за генералну дебату, донели су тај тон и у скупштину. Јован Ћосић. Милан Ћосић и Ст. Нађвински покушали су да скуиштини прикажу нацрт као назадно дело, штостварним доказима нпсу могли поткрепити,. јер у иацрту нема за такву тврдњу подлоге. И кад су у томе видели свој неуспех, некн од њих чинили су у своме говору таке иснаде, да су исцрпели стрпљење скупштине и изазвали буру протпв себе. Скупштина је листом устала протпв њих, одузела им реч и онемогућила еугерирани пм покушај, да омету скупштински рад и створе хаос. После свега тога предложио је подпредседник М и х. К о с и ћ да се узме у заштиту како нацрт тако и пододбор који-га је израдио п да се осуди поступак М. Ћосића, који .је у говору тврдио и оно што не постоји. Скуиштина је осудила тај поступак. Затим се ирешло на специјалну расправу којајетекла складно и живим учешћем целе скупштине. У току овог рада позлило је председнику скупштпне В. Петровићу, тејемораонапустити скупштину и отпутовати кући. Рад скупштински настављен је иод руковођењем.