Školski glasnik

Бр. 18.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 314.

деце не трпи уштрба. Затим има меенн одбор иутем сриских новпна да распише стечај са роком од најмање 6 псдеља дана п у истоме да тачно означи све приходе упразњеног учитељског места.

ске дијецезе, који су свршилп најмање главну основну школу са добрим успехом, пли ако су у стању положити пријамни испит из предмета, који се у тој школи предају.

(НаотавиКе ое).

ЦРТИЦЕ ИЗ ЕКСПЕРИМЕНТЛЛНЕ ПЕДПГОГИЈЕ. Од Др. Паје Радосављевића, (Свршетак.) VIII. Развиће појмова, судова и закључивања у деце. У погледу на овај проблем психолози лако иадају у дпе крајности. Једии тврде да се логичке радње врло рано јављају а други врло позно. Развиће појмова: Појмови су извесна омеђашена значења речи. Дете стиче три врсге појмова. и то: 1.) прапо.јмове; 2.) поједпне нидИвидуалне (особне) појмове, и 3.) опће (генералне) појмове. Из п р а и ој м о в а развише се други појмови. Дете понајпре долази до њпх. Ако оно добије ма само један нли два знака нли пак целокупан утнсак о печему, онда дете Добија н оно, што чнни садржај појма. Овп појмовн су логнчка поједина стања; онн су у својој неразвијеној формн уједно и појединчани (индивидуални) п опћи појмовп. Дете мисли на један известан знак, па с њиме обележава све ствари. Француски психолог, Тен,* чинпо је овака опажања па своме детету. Садржај појма може да буде велик и мали. Испочетка је сувпше слаб а у обпму сувише велик; ну, наскоро бива обратно: садржај нојма бива богат а обим узак. Тако па нрилику реч ' „девојка" употребљавају деца само за своје сестре. 1'азвиће показује суживање н прошнривање обима; оно се обичпо коригнра у

* Ја пред еобом илам ингиески препод: Н. Т а I П е, Оп тгеПЈЈЈепсе. Тгап81аКч1 1>у Т. 0. Науе. Кее\е, Вопс1оп. 1871.

онћењу са одраслнма и осталом децом, а н пскуством; тачнцјим познавањем, исправљају се ове погрешке. II п д и в и д у а л н п II ој м о в и настају одмах, чим дете уиозна карактеристичне знаке; оно је тада свесно, да се тиме сме означнти само једна ствар. Добро познати предмет у околини на тај се иачин познаје. Све апстракцпје п опћи појмови извађају се одатле. 0 п ћ и п о ј м о в п су испочетка ш>јмови разреда (класа) и произлазе из аналпзе и сравњивања иојединчапнх (нидпвидуалних) појмова. Анализом се долазп до карактеристичних особииа једног предмета а сравњивањем се опет до његове класе (разреда). А до појма о класи долази се опет тада. ако сб нсиитује, да ли се подударају карактернстички знаци. Некоји су разликовали још један степен појмова. а то је: с т е и е п р е л а ц п о и и х (односних) нојмова. Ови исихолози и недагози кажу, нан-ме. да се одношаји и прилике (околности) касннје схваћају. Социјални односи (фамилија, опћииа, држава н т. д.) најпрво се добијају нз ових релационих појмова, а после њп\ се јављају каузални (узрочни) односи. Тако иа ирилпку повреде, или кад се дете опече уче децу о дотнчном узроку. Исто тако и при развијању п пуштању нечег, дете добцја нојам о каузалним односима, као што н вика, зујање. брујање, свирање и т. д. нукају деду на размшшвање. После овога степена моглп бн узети н стенен копкретпих и аистрактиих појмова. Ну, разлику између овнх двају врста појмова, врло је тешко одредити. Сваки .је појам апстрактан. јер се дОбија апстракцијом. Ако се разликују извеснн стенени анстракције, онда се вишн степенн означавају као апстрактни