Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 19. У Новодо Саду, 15. деце (и6ра 1910. Год. III.

САДРЖАЈ: Школа и земљорадња. —• Коедукација. — Постанак „Шк. Уредбе", од 1872. год. — Ново стање срп. основаих школа и учитеља у турској царевиии. — Практичне обраде: Лекција из природописа: Мачка. — Из шкелске самоуираве : Седница Школ. Савета. — Преглед књига: Одговор на критику моје дидактике, од П. Терзиног — Белешке.

Школа и земљорадња.

Прилике у којима се налазе наше школе познате еу нами учитељима боље него икоме. Управо нико их други и не познаје осим нас, јер сваки од нас из свакидашњих доживљаја и у настави и ван ове, има безброј случајева у којима упознаје стање наших школа и сметње са којих оне не могу да развију онакав рад, какав би требао нашем друштву, Све то руководило је и руководи нас учитеље не само сад, него од увек, а што се већи захтеви буду полагали на школу, руководиће нас у будуће још већма, да школи тражимо излаза из тога стања. Баш старање о томе карактерише нас као праве прооветне раднике и пријатеље стварне народне боље будућности. Оваки погледи наши' нису усамљени и то баш даје темељнији значај нашпм назорима, јер таки наши назори су мерило нашег дубљег познавања народних потреба, п нашег свестраног проучавања народног живота, разних сметња његову развитку, и тачном изналажењу правих путева, којима треба да пође сређеност у раду на народном просвећивању. Према приликама, како нас за нашу тешку наставну и друштвено просветну задаћу, слабо спреме наше учитељске школе, наш видокруг нема велнких п трајних веза са сличним радом наших другова страних народности, па ни са нашим друговима другпх словенских огранака. Па ппак кад разгледамо шта се у њих ради, опажамо сличне прилике као и у нас. Пошто не постоје ближи одноеи

међу нами и њима, да би се та сличност могла тиме протумачити, то је јасно да развитак људског друштва сам изводи своју природну задаћу, а тај развитак има свугде сличне потребе, па према томе и сличне захтеве. Према томе немоћне су све вештачке махинације да тај природни процес зауставе у своме напредовању. Он се нечујно развија и побеђује где год стигне, па ће то исто учинити и код нас, а оне који му буду пречилн пут, или ће понети собом или ће их уклонити с пута као и сваку другу сметњу, која је незнатне моћи да се противи вишој природној оили. Ми ћемо овде изнети назоре једног немачког листа о школи и земљорадњи, у којима ћемо наћи сличности са нашим стањем. Тај лист пише: „Земљорадници су у пракси — не у програмима —- веома често против напредног развитка школства. На селима се најчешће устаје одлучно против повишења потребних пздатака за школске сврхе а нарочито против зидања, против проширивања школа и иротив отварања паралелних или виших разреда, Много се чују п гласови да се скрати школска обвеза, јер се о томе погрешно пресуђује, Опште је уверење, да веће образовање има утицај на однародњавање сељаштва, на тежњу сељачког света за градом, а тиме је стално већи недостатак радних снага, Како је ратар — што је природно веома конзерватпван, још ће дуго посто-