Školski glasnik

Стр. 359.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бо. 20.

штива: 29. Бећгесепћеп пипЛепкг с1ок1ог. 33. РеИага! а §уотоггб1 е§ 1а§'окгб1. 34. ВисИасз АпЛгаб, а ћи 8го1§а. 36. 8ге1 Ра1. 54. А с!оћапугабгбк 66. А ћоМо^ГаМ огуоз. 68. Аг 81га8о. Преостала штива моћи ће се у оквиру наставном основом прописаног времена свршити и у најнеповољнијим приликама. Нарочито скрећем пажњу поштованпх колега, да ће се у овоме раду и учитељу и ђацима много помоћи, ако се према упутству министарске наставне оспове (види стр. 66.) буду о пр очитап о ме пнс ме не скице израђива л е. Још ће рад из мађарског језика у свима разредима много олакшан бити и тиме, ако високославни Школски Савет, односно школска анкета буде израднла н о в е с р п с к е читанке, у које треба да уђе п сва она наставна грађа, која је већ садржана у мађарским читанкама. Тим начином би се стварна страна мађарских штива свладала већ код наставе у српском језпку, а иа часовима мађареког језика обрађивала би се у главном језична страна штива. Па оваку олакшицу даје нам права и сама министарска наставна основа, ко]а на 35. страни вели: „ аг апуапуеМ е8 а та^уаг ће82е<%уакогШок геб/Ле1ез 1;ат(;а8тепе1е когби вгогоз оззгеШ^евпек ке11 1епп1е. Завршујући овај свој поговор, молим поштоване колеге и колегннице да своје опаске у погледу ових кљига течајем године забележе, те да ми их крајем године саопштити изволе, како би пх код другог издања евентуално употребити могао.*) У Темишвару-Фабрици 18/31. X. 1910.""" Ђура Терзин срп. вероисп. учитељ.

Б Е Л Е Ш К Е. „Српски учитељски конвикт у Новом Саду" примио је у децембру т. г. Од Јована Тривунчића, краљ. надлугара из Пуске 5 К прилога. — Од Милана Коњовића, равн. учитеља у Јарку 2 К прилога. — Од Ј елене Коњовићке, учитељпце из Сомбора, 10 К чланарпне за мужа јој пок. СтевуКоњовића. — Од Мнлована Тодорпћа, равнучитеља у Добрннци 4 К уписннне п члана*) На 100. сгр. мађарске читанке за V. и VI, р мо-шм да се од горе у 18. реду реч „когопаћб!* исправи у „кагбШ*. " Ђ. Т.

рине. — Од Паје Латннчнћа, месара из Новога Сада 20 К чланарине. — Од М о мчила Тапавице, мерника из Новог Сада 20 К чланарине. — Од Милутина Стојадиновића, настојатеља манастира Јаска 50 К чланарнне.Промене у учитељству. За учитеља на салашкој школи у Молу, изабран је Јован Миладиновић, учитељ у Привиној Глави. Неколиио бројева из угарске просветне статистике. У скандинавским државама није зак. обвезно похађање школе, па опет зато нема човека који не би знао читати и писати. По последњој статистици истина има 1— 2% аналфабета, но ово су или досељеници или слабо способнп, абнормалнн. У Угарској је обвезно похађање школе узакоњено већ пре 41 године, дакле са 14 година пре но у Енглеској и са 13 година пре но у Француској, иа зато је опет по овогодишњем мшшстарском извештају — 41 % становншнтва аналфабета. Најгоре је стање у Шарошкој жупанији гдеје 55^ аналфабета, а најбоље у Ђурској где 88-2^ становнгаитва зна н читатп п нисати. Мировински правилник престолничких учитеља. Пре кратког времена је минпстар унутрашњих дела потврдио с неким изменама правилник о мировини, отнравнини, спрочадској н удовичкој припомоћи за будимпештанске учптеље и професоре, са повратном снагом од 1. јануара 1909. год. Пошто овај правнлнпк пружа престолнпчким учитељима више повластица, него државни мировински фонд то је и годпшња уплата већа: првих 10 година 2% од 11—25 година 2-5^, а од 26-40 године ?>%. Просветни прорачун. Поред осгалих издатака у држ. прорачуну за идућу годину намењена је скромна свотица и за просвету. У целој држави покренули се учитељи и професори и обратили на себе иажњу, и само њиховом енергичном ностунку могу захвалитп што ће им се стање иобољшати. Министар је одустао да се повиси број педељних часова, а вероватно је да неће ни године службовања повиситн. Жеља је да се отворе 500 нових државних школа, да се умноже и усаврше економске пофторне школе п забавпшта, а економскн предмети да се практнчно предузимају у грађ. школама. ПоЦмилиона крупа је узето за уређење стапарине^држ. учитеља.