Školski glasnik

Стр. 347.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бо. 20.

би се необична морална ностојаност дала човеку за. живот, таким животом у детињству. Оиа га не штити од страсти, али га штитн од безобразлука. Коедукација ирогони можда највпшу поезију занесеног љубавништва; али опа прогони и дубоко самопонижење разузданости у коју пада просечно наша мушка омладина, Оно узима љубави нешто од њене мистике, али јој зато даје јасност и озбиљиост. За тако отхрањеног човека, брак неће бити нека непозната величина. Свакојако, особиие саме расе у Америци иду на руку коедукацпјп, али и њоме ће те особцне бити унапређене п о.јачане, С правом могу Амерцканцп бнти поносити чнстотом живота њихове омладипе. Нп један отац не мора стрепити кад пустн своју кћер да иде у друштву с младим човеком." При читању овога човек добнја утисак да су американске прилике прнказане врло ружичасто, а наше сувпше тамно. Ми према тим закључцима морамо битп обазриви, јер се они тичу американских прилика. Истнна да од Амерпканаца можемо што шта научнтн, па п у погледу васпитања; али се баш у томе морамо уздржљпво држати, јер с оне стране океана су врло лако наклоњени, да занемаре иитензпвно цроматрање (испитивање) у корист екстензивног. У Америци има испитивалаца који немају нр1 најмање квалификације за то,

и с тога бива, да често има и таких података, чцја вредност изгледа сумњива. Уз то, у напред поменутим назорима васпптнп утицај школе је сасвим прецењен. Писац сасвим заборавља, да су остали чиниоцн, кућа, опхођење п др. већином много јачи од школе. Кад би васпитни утицај школе 6110 тако знатан, као што по горњој тврдњи изгледа, то би се морало код нас, где је коедукација већином спроведена — и то пз нужде не из начела —, дакле у мањим местима, бар нешто слпчних добрих последпца показатп као у Америци, другим речима, наравственн назорн у погледу оба пола на селу, моралн бн бити знатно випш него у великим варошима, а од овог једва да има што у ствари. Па н кад бп најповољнцје искуство у Америци прнппснвалп поглавито школском васпптању, из тога још не би излазило, да се американске мере могу без пчег даљег применути на европске прплике. Свакојако би за то требало више покушаја. Па ако би показали добре успехе, то се још увек не сме сметнути с ума психолошка страна тога пптања, Тек кад се та потпуно разјаснп, могло би бити питање о коедукацији сасвим решено. Обичним иричама није томе нигата поможено; одлучну реч има у томе наука. По немачком.

Постанан „Школск^ Ур^дб^" од 1872. год, — Прилог раду српске омладане на просветном нољу. —

Реч пред стварање новога школскога закона.

(Наставак.) § 118. Стални учитељ, који је не својом очитом кривицом телесно и душевно ослабио, те тако за вршење свога звања трајно неспособан постао или 30. годину службовања или 60. годину живота постигао, може дати оставку на звање и поискати, да му се даје законнта мировина, претпостављајући, да нема случаја којп би условљавао, да се исти и отпусти из службе.

(Свршетак). §, 122. Све срп. нар. школе у једној школској општини стоје под непосредним старањем н надзором местног школског одбора као местне управе. §. 123. За местну управу и надзор бнће у свакој школској општини местни школски одбор од најмање 5, а највише 9 чланова. Чланове тог местног школског одбора бира местна црквено-школска општина преко