Školski glasnik

Отр. 52.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

теља; члановима испитачима: Милана Пејновића, професора и управптеља кр. мушке учнтељске школе, Стјепана пл. Јарпћа, професора, Спгисмунда Чајковца, Милана Фаб и ј а н о в и ћ а, Антуна М а л ч е в п ћ а, Стјепана Шми да п Јосипа Томаш.евић а, главне учитеље нсте учптељске школе, па Ферду X е ф л е р а, професора и учпгеља вере кр. мушке учитељске школе' и Димитрија Витковића, професора и учитеља вере средњих училишта: надаље Вилка Новака, учитеља глазбе и Ивана Трстељака, учитеља гимнастпке, па Фрању А д е р л и ћ а, Стјепана Фугера. Ивана ЈохлераиДушана Ж и д о в ц а, учитеље вежбаонпце уз кр. мушку учитељску школу у Загребу. Статистика основне наставе у Угарској. Званични извештај за последњу школску годину пружа жалосну слику о стању основне наставе у нашој домовинп, по коме последње школске године не мање него 427,155 школских обавезника уопште није ишло у школу. То је врло карактеристично за овдагање прилике, да скоро пола мплиона деце није видело гаколе и да оскудева у најпотребнијем знању. Занимљив је међутим и факт, да је недостатак у школама највећи у пештанској жупанији, надаље у најбогатијој жупанији бачкој и по народносним крајевима, а нарочито пак у јако настањеној мармарошкој жупанији, Наиме, у пештаиској жуп. остало је 24.216 обавезних полазника без школе и од тих су по матерњем језику 23.060 Мађарн. У бачкој жуп. 16064, у бихарекој 24.178 а у мармарогакој 34.890. У последњој жупанији је као што се види стање најжалосније. Истина да је влада од 1896. амо дозволила отварање скоро стотину нових гакола, али од тих до данас није се могло ни пола да отвори. Б. Л. Савез хрватских учит. друштава има овај иметак: Савез: 60.033-18 К; Фонд учит. конвпкта: 111.706'23 К; Фонд учит. задруге (за сирочад и др.) 65.716-80 К; Штедно предујмна задруга: 236.41 К; свега 237.692-62 К. Како се цени продужна школа. У спомен 60 годишње владавине цареве, бечка општина поклоннла је земљиште од 9600 кв. м. у вредности од 840.000 К. да се на њему подпгне зграда за продужну школу. У њој ће бпти 3 дворнице за изложбу, 67 школских соба, 46 за цртање, 4 за моделнрање, 8 ате-

љеа, 3 дворнице за лакирање п мазање, 2 азила за шегрте и стан за школског лекара. Цела зграда биће удешена за 5680 ђака, а стаће 3 милијуна круна. Школе у Бугарској. Развнтак бугарског школства напредује сваке године све већма. Школе се множе из године у годину а с њима издатци на гаколе. г. 1908. радило је на основним школама 7500 учитеља, а на средњим 2081. Прошле године било је на основним школама 8788, а на средњим 2051. учитеља, г. 1908. издато је на школе 10,287.282 лева, а прошле годпне 21,276.920 лева. Ове 1911. год. отворнће се много нових школа. Међународно свеучилиште. Како изгледа, престоница Холандије Хаг, бива учесницом све веће среће, поотајући све више средиштем моћнпх установа, које служе мирном братимљењу народа и светској култури. У најновије доба саставило се једно поверенство, које увелпко чинњприпреме за међународно свеучилиште, које ће у Хагу подићи. Трогакове истога сноспће Карнеџи, амерички милионар. Он је дао назидати и хашку палату мира. Свеучилиште би стало по једном плану 7, а по другом 14 милиона, а волели би га да отворе већ 1913. када ће свечано отворити и међународну палату мпра. Топао доручак. У Русији, за којусекаже да пма још много да поради на подизању и уређењу својих гакола, постојп једно уређење, које и културној Европи може за углед служити. Наиме у многим местима постоје друштва, која набављају сиротој деци посла и дају им топао доручак. У округу Воронегаком у 32 школе добијају деца топао доручак и учитељи тога округа тврде, да то уређење има великог уплнва на напредовање дечпје у наукама. Деца су здравијаи свежија, школу уредно похађају и раде вољиије. Др. Шингарев препоручује, да се при зидању нових шк. здања у обзир узме и зидање кухиње. М. Б. Многобројност учитеља у Галицији. До недавно било је у Галицији мало учитеља, али оснивањем нових учнтељских завода, памножио се број учитеља толико, да сад има око 1000 учптеља и учитељица без места. Уз све то уписано је ове године у јавне учит. заводе 2811 кандидата и 1729 кандндаткиња, а у приватне заводе 1500 ђака.