Školski glasnik

Вр. 10.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 168.

ског рада за време месечних перијода. Има много сведочанства, и од стране - лечника и од страпе патница, за факат, да је необазирање на ове перпјоде проузроковало силне болести. Девојчица, да не рекнем „девојка" обично је природно самосвесиа. Она је обично амбицнјозна и не ће да има ипску оцену. У нас су обично мушкарци учитељи на девојачкпм заводима. Ти фактори терају девојчицу да ради и онолико, колико не одговара њезиној јачини. Овај проблем треба да је на срцу учитељима. Они се морају обазирати на овака стања девојчица и што више их ослобађатн претераног напора у то доба. Мало впше љубави п обзира па ћо бити и већег успеха. VI. Најважнија питања са гледишта спола а у светлости претходне дпскуспје јесу ова: Да ли дете има нормално, здраво зпаи.е о сполу из каквог поверљивог врела, или оно има патолошке, неморалне сугестије, које је примило од својих разуздаиих и посрнутих другова ? Да ли се оно поверава својим родитељима? Да ли оно има ираву физичку средину за сексуалну хигијену, која се огледа у храњењу, телесном веџбању, купању и оделу? Да ли оно чнта ваљане књиге? Да ли се дружи с ваљаним друговима или друлснцама ? Учитељи, као н родитељи каткада се од чуда крсте, да су им деца која су све до јуче била даровита и активпа, радина, — данас етупидна и лења, трома. Перијодички наступи ступидности, тамни колутови испод очцју, тежња да се буде сам, нервозпост, неспособност правог гледања у учптељеве очи п нарочита тсндеиција да се ујутро остане у кревету без икаква узрока — симптомп су познатог зла. Додуше, ниједно од овпх знакова не може доказати рђаву праксу. У опће речено: учитељ може тврдити, да с дечком нпје добро п мора га послати школском лекару да га испита. Управитељ или родитељи могу такођер да лепим начином учнне, да им

се дете исповеди, што је још од веће моралне добити по ђака. Не само да родитељи не подучавају своје дете рано о сполним стварпма, већ се налази, да су и родитељи и учитељи јако слепи с обзиром на прпроду и дубоко сезајуће промепе у доба адолесценције. Некоје од тих промена јесу: промене у органима, менструацнја, повећавање гркљана, продужење вокалних органа, растење браде и бркова, и промене у облику, како у дечака тако и у девојчица. Ове промене тако се постепено јављају за време адолесценције, да се њихова велика важност посве губи из вида. Врло је тешко повући границу између физичке и духовне адодесценције. Пошто и физичка страна има своје главно значење у духовнпм променама, то се морају истакнути оне, које су најочнтије и најинтимније у својој свезп са фнзичком стр аном. Ако добро промотрите мало час изложене бројеве уверићете се, да постојп маркантна разлика у растењу девојчица кад се оне сравие са дечацнма, та се разлика јако истнче у првом делу адолесцентне перијоде. Девојчице почињу да рапидно расту од дванајсте до четрнајсте године, па обично наткриљују дечаке од пстих годипа. Перијода рапидиог растења у дечака налазн сс пзмеђу четрнајсте и шеснајсте године. И ако се не може рећи, да родителл! II учитељи не опажају ове разлике, ипак се може казати, да се све до данас ништа није учиипло, да се наше школске прплнке прилагоде овој сексуалпој разлици у растењу. Некојп су тако далеко иошли, па тврде, да се дечаци и девојчнце морају одвојено подучавати за време перијоде адолееценцнје. Да лн је ово најбоље решење саме ствари још је иерешено, но нема сумње, да се различити наставни планови морају равнати према различптпм потребама п интересима сваког појединог спола. Оспм ове наше кратковпдностп у овом партикуларном проблему, мп се нидаиас не обзпремо на све то јачу епергнју и тенденцпју за детињу актнвпост у овој