Školski glasnik

Стр. 197.

није било доста. Ја сам га морао испитати па да добијем слику о његову знању. И то сам себи предузео. Пошао сам редом. Бројао ми је до стотине од напред и од натраг. Пазио сам нарочпто на прелазу код десетица. После сам га испптивао, који број после којега долази; који број између којих стоји. И т. д. После сам прешао на набрајање основнпх бројева до стотпне па онда и одбрајање истпх од стотнне. Покушао сам сабирање и одузимање чистих десетица, па онда п смешаних десетица и јединица. Испитивао сам га нешто и са стотинама н видео сам да је у свему томе добро ишло. Онда сам га почео препитивати множење и дељење (садржавање п деобу). Но ово је сад већ пшло траљаво. Није имао појма о „пута" у множењу. Када сам му објаснио, бн је пбкушао да пронађе умно' жење бројеве, али је то ишло врло тешко, да на крају опет није зиао колико је. Дељење према томе није ишло ни толико. Кад сам му дао какве предмете у мањем, као повац нпр. да подели, то је знао. Иначе напамет ништа, па нп најпростије. Но и ја сам био сад начисто, шта и како да отпочнем и шта да свршим с њиме, док је могао још долазити и док није пошао на своје пољске радове. (Свршиће ее.) Среско зборови Седница учитељског збора будимске епархије. (Паетавак.) Историја. У овим предметима се, на жалост, не узима у обзир наше мишљење. Природне науке. Све, што год имаде у читанкама, то да се узима на основу читања Време нам је тако скучено, да се од свега тог ппшта не може узети, као засебан предмет. Цртање. Замолити всл. Шк. Савет да даде израдити збирку прегледалица. Цртање из природе не може се извести у свима приликама: које због скупоће модела, а друго и због тога, што у неподељеним шк., због оскудпце у времену за главније предмете, цртање треба да се предузима, као тихо вежбање. Певање. Н-икако не по ноШама, већ ио слуху. Разлози: немамо довољно времена, абогме ни способносши за такав посао. Уједно замолити всл. ПГ. С. да изволи издати једну збирку дечјих песама, које су удешене по народним мотивима.

Бр. 11.

Ручни рад. За мушку децу да не буде. Разлог: недосшаје нам времена, а ни само учишељсшво није сирем, нено за тај посао. Мађарски језик. Предавач у овом предмету не може рећи ништа позитивно пошто у том погледу нема искуства. Он се налазн у таким приликама. да његова деца већ од куће знају мађарски. Стога, свакињегов покушај, био би обично нагађање. Он се тога чува. С тога, оставља да о томе други ко каже своје мишљење, који у томе има искуства. А на послетку и ово је такав предмет за који се не иште, или се бар апсолутно не узима у обзир и наше мишљење. Бто то је скица једне реалнпје основе. Сад је на реду друго зло. Време, што га прописује садања Н. 0. тако је минимално, да је то, ни мање ни више већ: права иронија за школу и за исшакнушу сврху исте. Ево нек говоре фаггта! У непод. школи за сри. чишање, писање и разговор имамо у сваком разр. недељно ио 1 ч. за рачун: недељно: */ 4 часа. За природопис, физику, хемију, господарство и кућарство за оба (V. и VI.) разр. имамо недељно 1 час! Све те чињенице и сувише јасно и гласно говоре о „реалностн" садање Н. 0. Свака је реч излишна. Износи овде један реалнији распоред часова. Узпмајућп у обзир задатак срп. нар. школе, као једине нар. установе овај новн расп. часова је тек само мало бољи, од садањег, који је кроз нереалан. Прилике су нам тако жалосне, да је боље узети ма и ове мрвице, јер су оне веће од оних сићушних трошица, што нам их даје садашња Н. 0. Ево тог реалнијег расп. часова: Свега : Н. вере 1 .у 2 ч. II. 1 /, ч. III. \ј г ч. IV. у 2 ч. \'.•/„ ч. VI. у 2 ч. 3 ч. Срп. чит. I 1 / 2 1у 2 1. 1. У 2 у. 2 6 ч. „ пис. I. II.: у з ч. III; IV; V. п VI. '/ 2 ч. 1 ч. „ разг. I. II. 1 час. 1 ч. Рачун. 1 ',4 1 2 1 1 '/ 2 у 2 6 ч. Земљопис. У 2 1 у 2 у 2 2 у 2 Историја. — — у 2 у 2 1 ч. Слав чит. у 2 •/, % % 1 У 2 Пој. и пев. I. — VI.: 1 ч. 1 ч. Прир. науке : на основу читапке. Цртање : као што вежбање. Телесно вежб. : нема времена за то у непод. шк. Мађ. ј. 1 2 2 2 С| 1'/., ' 10 Свега: 33 ч.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК