Školski glasnik

Вр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 241.

—■ према чему се наслов Искруљеве књиге и у другом ставу мора изменутп јер је то буквар за децу, која познају ћирилицу, а не за све немађарске школе. Прплагођеним ипсочитањем се тај ред тако исто не може назватп, јер би онда уз прву лекцију морала доћи одмах слова б, б, и, п, п, п, па и д, I, р, а Јс би морало ићи у другу групу заједно са ћ затим би могла доћи слова 1, v, али још пре ових §-у, па онда 1у итд. А велика би слова морала ићи — ако би се одвојено предузимала, овако: А, А, Е, Е, 0, 0, 6, 6, ТЈ, 1 Г , 0, 0, Ј , к. Ж Ж, Њу, В, Р, Т, Е, Ту, С, Сз, па тек онда: V, Г А, 2г, па Ј, Н, Е итд. Изгледа, да се Искруљев у оном, у чему је одступно од Терзина (/ помакао натраг, а г, I донео напред итд.) држао оног начела, које сам ја већ 23. маја 1909. у иоднес-ку на Школскн Савет нагласио*), да „понека слова често долазе, да се дакле њиховом помоћу многе речи могу градити, док су нека друга сасвим ретка" — али то није скроз извео, јер није ваљда пребројао, колико пута које слово долазн у текстовима. Јер да је то знао (да више не ређам) не би г предузимао већ у четвртој лекцији, а после њега 5, које ништа није теже писати, а много је чешће, па I, које је по томе требало доћп тамо где је г, I. па и I) које је од г мпого чешће, а дете га већ зна ппсати. А ннкако не би 8, д, па пи р метнуо после с, Н, — а све ово после г, (I; нити бн предузимао п, п пре б, о, нити 2.8 пре 1у нити ова оба пре него ду и односно <пу. И још је једно начело уважено, па које сам и сам тек сад пре месец-два дана дошао разређујући градиво те по овом те по оном реду, наиме; да се за она слова, која су само по облику заједничка са српскима а по изговору различита, без икаквог другог обзира прво увежба оно мађарско слово, које гласу дотичног српског слова одговара. Тако је г у другој, а р у седмој лекцијп, тако V пре него ћ, (1 пре него Само је ћ пре 1 ;у, и с пред 8г — а може се, бар за с — зг држати оног главног правила. Само не одобравам, што се слова за гласове, којих у српским језику нема (б, и, паи

*) Ја сам се понудио да ми се повери састављање тога буквара још за лочетак 1909—10. шк. год., али ми је после пола године у октобру одговорено, и то „ фино" — да сам из тога све разумео.

ћ за оне крајеве, па чак и пре обрађују него гласови, којих има у српском, а за два се знака пишу — особото кад се узме у обзир да је на пр. вг много чешћи глас у мађ. језику, него и 6 које од она четпрп најчешће долази. А за двознаке гласове имамо за српску децу тако леп увод, као што је пу, па, ако хоћемо и 1у, јер се п у ерпској азбуци од н и односно л изводи њ и љ. Зар Српче неће лакше запамтити, како се пише реч; 1апуег, 1ерепу, 1огопу ; ропууа, па макар и (Нппуе*) затим и 1бб2{а, р1ајћа ,82, кавга, аз21а1, шевхагоб, па и вгепа, згИа, вгоћа, вгокпуа, згапко, затим и ^Ш82<;а, ја82о1, ка1а82, коуазг, разг^ог, згаррап, 8га1та, па чак и коЉавг, 8га1опа итд. — него ма"која реч са о, и, или и оне речи са ћ па и 1у које једва може изговорпти. На тешкоће ири пнсању пмао је писац, како изгледа, обзира, те није нагомилавао онакових слова, која су по облику сасвим нова, него нх је измешао са лакшима или познатима. Само не знам, зашто је четврта лекција тако тешка испала (а тако исто и последња код великпх слова, па п претпоследња)! Зар се ннје могла дати по једна лекција впше, па да се не мора у једној лекцији обрађивати поред п, п не само V него још и страшно тешко г итд. А и друга је лекцпја тешка, ако се узме, да је п (обзиром на новп српскп буквар) по главном елементу свом нов, а ни за г се дете није (као до сада) у српском ћ прнпремило. Ако се пак узме, да је дете, по пропису Упутства, и за све елементе мађарских слова још у првом разреду припремљено, онда овај приговор додуше отпада, алп онда искрсавају нови прнговори. Алп пзведивост једпог понајважнијег начела у које се осим Гроа још нико није усудно загристн, наиме да се могу н велика слова заједио с малима обрађивати, — доказује баш и овај буквар. Нигде није обрадио у једној лекцији једно једино слово, него по два, код простих и по вшпе, тако да човек мора чак посумњати, је ли то за препоруку — јер је то тек јасно, да дете неће две па п више различитих истовремених импресија меморирати. Слова з, р, д се не могу истовремено увежбатп, па све да се даде и више Искруљев није никако употребио заједничке речи, на којо саи ја у споменутом поднеску упозорио Школски Савет.