Školski glasnik

Бр. 13.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 233.

Школа и настава. Непре^идна настава. Подељено наставно време каже се, кад се у разреду држи настава и пре и иосле подне, неподељено или непрекидно наставно време зове се, кад се настава држи само пре подне. У Пруској као и у другим државама, била је иекад настава тако подељена, да је отпадало трп часа на пре подне, а три часа на после подне, средом и суботом по подне био је одмор. Касније је тако удешено, да је пре подне настава четири часа, а после подне два часа (средом и суботом по подне опет је остао одмор). Тако се добио максималан број недељних часова 32. Неподељена настава уведена је у Берлину 1872. год. Берлинска предграђа и друга места пошла су тим примером. Данас постоји непрекидна настава у Берлнну, Билефелду, Вратислави, Данцигу, Ерфурту, Лајпцигу, Магдебургу, Минстру, Потсдаму, Дортмунду, Хамбургу, Халп на С. Кенигсбергу, Риксдорфу, Шенебергу, Елбингу, Штетину, Вајмару, Килу, Карлсруу, Милхаузену, Нордхаузену, Битерфелду, Дармштату, Хановеру, Лауенбургу, Бишофштајпу, Пруском Холанду и др. местима. Шемниц, Харбург, Дибек и Манхајм, увели су ту наставу само за летње доба. Влада у Диселдорфу нареднла је анкетн да испита, да ли је добро да се уведе непрекидна настава. Учитељско удружење у Елберфелду изјаснило се за, а удружење ректора, против непрекидне наставе. За подељено наставно време изјаснила се скупштина школ. управитеља у краљевини Саксонској, за неподељено наставно време ткол. управптељи и учит. удружење у провинцији Саској. Учитељи су у многоиретежнијем броју за ту нову установу. По негде се то обележпло као да потиче из егоистичних обзира, т. ј. збогучитељске удобности. Сад пак и учитељи сами казују, да се знатно умарају због непрекидног наставног рада од 5 часова. И кад и после тога заступају непрекидну наставу, није ли то с тога. што су учитељи увидели и по себе и по ученнке мању вредност наставе од после подне ? Медицинари нарочпто школски лечници, заступали су непрекндну паставу још ире учитеља. 3869. год. изјаснила се пруска научна комисија за медицину, против наставе од пет часова чак и код великих ђака; а 1878. г. рекао је Вирхов: „Настава

после подне може се допустити, а може и укинути, обоје с једнаким правом. За пет часова (пре подне) једва да би се икад изјавио". Напротив непрекидну наставу заступали су Ајзенбург и Бах, Шушни, Алтшул, Лоринзер, Хелпах и многи други. Бургерштајн је назива малим злом. Истраживања Крепелпнова, Кемзисова, Аксел Кејева, Грисбахова утврдила су да је иастава по подие од штетна утицаја по здравље. Прошив наставе по подне говоре хигијенскп, физполошко психолошки, педагошки и економски разлози: а.) Ученици већином ручају између 12 и 1 сахата. Већини јела треба за варење више часова. По Кленку (Сћепивсћев Косћ- ип<1 "Шг^сћаЛзћисћ) треба н. пр. пасуљу, грашку и сочпву 2 1 / 2 сата за варење, кељу и бундевама Зу 2 сата, куваном кромпиру Зу 2 с., свежем месу из саламуре 4 ] / 2 с., старом месу из саламуре 6 с. Из тога се види да варење храиена2—3 с. после ручканнје довршено, а често једва да је и дошло у сав јек. Као што сваки посао изазива јачу навалу крви у дотичан запоеленп орган, тако и при варењу велика множина крви навире органима за варење. А у толико је више одузето крвп другим органима, па тако и мозгу. Недостатак крви у мозгу за време варења узрок је мањој душевној способности. То важи подједнако и за ђака и за учитеља. Где је обичај да се по енглеском начину главни обед обавља у вече, а у подне само мало ужином' прихвати, ту је мало час поменута незгода по школу у мањој мери. Још незгодније је за ђаке основних школа, чија браћа п сестре походе више школе у којима постоји непрекидна нас-тава. Ђаци виших школа долазе кући из школе око 1у 4 сата; тада се руча, и одмах затим морају деца поиово у школу. Бива и то да многа деца или лакомо једу или мало, кад им после подне стоји школа за леђи. Покушало се да се томе помогне, што ће се настава после подне касније почети (у 3 или 4 с.) Томе је опет друго што сметало. Зими се брзо смркне, ђацп су морали по сумраку ићн кући а задаће се морале у вече радити. Да би се, дакле, избегао судар између рада можданог и органа за варење, који би морао штетно утицати на органе за варењеи