Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 368.

ка дела и немамо. Ако се така дела и прикажу то су иросте фразе које сваки може изрећи ако дело познаје по корицама. Други опет крнтикују туђа дела у огласу својих превода. Трећи опет ни нојма немају о критици и њезиној улози. и тако даље о тој нашој педагошкој трулежи. Осим увнђања својих погрешака, шаљнмо пагае способне људе да проучавају на лицу места тајне туђих успеха (у иас се до данас само говорило о туђим резултатима), састајмо се на теоретичке и практпчке састанке, приближимо се трезвеном свештенству и настојмо да се створе прилике за право народно просвећивање, оснивајмо друштва за сабирање н проучавање педагошких факата, уједињујмо све српске и хрватске учнтеље ма где онп били и т. д., и т. д. Можда ће ко рећи: „Па и ми то одавна знамо". Сумњам, јер је то просто вербално знање. Најпосле о томе нисам ни ја, ии ви судија — факта су говорила до сада а тако ће бити и од сада. II онда намера овога чланка јесте само та, да се барем донекле увпди да постоји застој, или боље речено Шрулеж у нашој педагогији. Ке\\' Уогк Гш\'ег«Ну, 1911.

ЗНШТО СЕ ПРЕДЛЈЕ, И КЛКО ТРЕБН ДЛ СЕ ПРЕДЛЈЕ ПСИХОЛОГИЈЛ. Од Г0БР. НОМПБЗРЕП. ГГревео ВНСП СТПЈИЋ. (Наетавак.) Фвномвни вмоцнонн, мисаонн и вољнн. — Да би се разумела разлнка међу трнма низовима феномена које разликују нсихолози, најбоље ће бити обратити се личном нскуству свакога од нас н потражити иримере. Тоилота коју саопштава сунце, мирис који удишемо међу цвећем, слатки кус меда, па и емоција коју ироузрокује гледање какве слике, бол који осетимо кад изгубимо пријатеља: то су, ето, сензације и осећања. И поред разлика које их развијају, сви су ови феномени сличнн по томе што су они емоције, афектнвни феномени; свима је њима заједНичка црта што

састоје у љубави и мржњи, од њих страдамо н уживамо у њима. Са друге стране, опажање облпка пли бо.је неког предмета, сећање на некн прошлн догађај, слнка коју задржимо о неком споменику, пејзажу, идеја о особпнн заједничкој великом броју бнћа, као злоћа или врлина, умовање у геометрији: ово су интелектуални феномени; сви онн имају као главно обележје то што представљају, што пружају свестп представу било о неком предмету, било о односу међу предметпма. Најзад дела која човек извршује кад говори, кад пише, кад отпочиње посао, мења место, кад се ма на што одлучује; то су чињенпце које све за свој почетак имају вољу, илн могућност да се одлучимо за неку радњу. Први су феноменн везанп за сензџбилитеш, други за интелигенцију, последњи за вољну акшивност. Списаи СПОСОбНОСТИ. — Сви битни феноменп психичког жнвота спадају у ове три категорије: сензибилиШеш, интелигенција, воља. Ова три атрибута исцрпљују дефиницију духа, који се може сматратп као снага која осећа, мисли п хоће: што, другим речима, значи да се људски дух сукцеспвно објављује у сензацијама или осећањима, у мислима и вољп. Међутим, да бисмо били строго иотпунији због тесних односа међу телом н душом, треба међу психичке чнњенице убројитп неке чињенице које, тако рећи, посредују између душе и тела, а смепггене су на границама психологпје н физиологије: то су иокрети и инстинкти, који се могу везати за физичку активност. Са друге стране, феноменп сензибилитета се дубоко разликују по свом постању, по својим предметима, ио реду којим се развијају: задовољства и оолови тела, сензацпје, једном речју г тесно су везане за физичке органе; радости и муке срца н духа су впше природе, оне се развпјају касннје н претпостављају као антецеденцнје пнтелектуалне феномене. Први чине физички сеизибилитет, а друге исихпчкн сензибилитет, којн се може проучавати тек после интелигенцпје, јер делом из ове и потиче. Да сведемо. Списак психичких способности може битп састављен овако: 1° Физичка актнвност; 2" Физичкн сензибплнтет. 3° Иптелигенција. 4° Психички сензибнлптет. 5° Вољна активност. Узајамни СДНОПН мвђу СПОСОбНОСТИМО. Иначе се само од себе- разуме да у ствари та разна стања свести никако не постоје издвојена п да никако нису самостална једно према другом. Способностп сарађују н испомажу се: феноменп се мешају и стапају. Тако се ннтелигеиција придружује свим психичким радњама, јер свест, која је зајед-