Školski glasnik

Стр. 27.

Бр. 2.

чула, куса, мириса, слуха, внда и пипања: то су чулна задовољства. ИПВТИТИ. — Телесне потребе илн апетити су наклоностп органскога жнвота. Колико разлнчних функција бројимо код оргаппзма, онолико има апетита. Карактерп апетпта су исти као код заједничкнх свих сензацпја. Аиетпту увек претходи физиолошки феномен, промена у органнзму: глад н жеђ одговарају нарочитом стању органа з*а варење. Апетит је, према томе, локализован у једном делу тела. Неки апетитн се разликују од других сензацпја својом периодичпошћу. Задовољенп за неко време п утишани сптошћу, они се с одређенпм интервалнма поново јављају, кад се апетпт поново роди, јер функцпја хоће поново да ради: на пример, потреба храњења и спавања. Нласнфнковање апвтита. Сппсак апетнта се поклапа са списком органских функцпја. Функције храњења (варење, дпсање, крвоток, птд.) дају прилике да се нојави апетпт глади, жеђи, којп нам, при задовољењу, пружају врло жива уживања; али п непрпјатне сензације пресићеност, очемереностп, тромостп; затнм, потреба шоилоте; па потреба. дисања; алп је ■ ова последња потреба тако трајна, и тако редовно дозвољена самом природом, да ми већ и не осећамо задовољство које од ње потиче; ми се осећамо, паиротив, непријатно и стешњенн кад је ова потреба запречена, кад нас што гушн, на прпмер. Функцнјама одношаја одговара иотреба кретања и односна потреба одмарања и> спавања. Чулна задовољство. -- Радња пет чула је праћена посебнпм задовољствнма која су вишега реда од претходнпх. Ова задовољства, и ако их треба прпиисати телесном сензпбилитету, могу да се преобразе под утицајем интелигенције: задовољства од впда постају један од битнпх извора естетскпх емоција које нам пружа лепота остварена у сликарству; задовољства слуха се удружују с музичким осећањпма. Задовољства од пет чула се, у осталом, разликују од задовољстава органскога живота у томе што су она, тако да рекнемо незаинтересована: она не потичу од нужног задовољења неке бптне потребе за живот; она већ служе као прелаз између телеснпх потреба анималне наше природе и племенитих и узеишених творевпна интелектуалнога живота. Битни иарантври задовомтава. — Свако задовољство, сваки бол јесте нарочит феномен, феномен своје врсте, не може се свести ни на који други. Бол изазван тиме што смо се опекли није налик на главобољу, нити је задовољство побуђено лепим бојама налик на задовољство које имамо кад слушамо пријатне звуке. Има, дакле, у извесном смислу онолико

врста задовољства и бола колико врста наклоности. Па ипак су психолози покушавали да задовољства поделе у вшпе класа, према томе да лн су пролазна или трајна, племениша или ниска. Ово последње разликовање једино вредп задржати. Емоццје се одпста разлпкују међу собом према сврси којој теже. Различпте по свом пбреклу, оне се разлпкују п својом сврхом. У духовпој хнјерархнји се не могу у истн ред ставитп задовољства која* иду само за очувањем телеснога благостања, и он^ која, потпчућп пз дуХовиог сензибилитета, теже за развнјањем умнпх наших способности. Твлвснн сснзнбилитвт иод жноотнње, иод двтета Н ИОД ЧОВВИа. ~ Телесин сензибилитет је заједничкн животињи и човеку. Свако живо месо је прожето сензнбплптетом; свакп орган је седиште какве потребе) какве тежње; свака телесна функција је нзвор неког уживања плн страдања. Али пнтелектуалне способностп, код човека внше развпјене, обележавају. чак и то^ леснп н.егов сензибплитет некпм Нарочптим цртама: памћење п размпшљање чнне да су људске емоције трајннје, пнтензпвнпје. Код детета и код човека је телесни сензибилитет тако исто знатно разлнчит. Он је код детета живљн, прво зато што се развпја скоро сам, јер му полет не заустављају нн духовни сензибилитет, нп пнтелектуално размншљање. Дете је цело обузето својпм радостима, својим телесним боловнма. Његов с.мех и његове сузе нмају акценат који сведочп о пнтензивности његових емоција. Касннје, иреоптерећенос.т пословпма, напорн мислп, воља, умериће сензибилпе утпске: зрео човек ће мање уживати и мање иатити од својих апетита, од својих чула. Ништа вероватно нпје равно пнтензпвној радости првога корака, првог погледа. Ова разлика потпче п од утпцаја павике. Нове п свеже, емоције детета су по потреби јаче; код зрелог човека оие отупе. РЕЗИМЕ. 19. Сензибилитет је способност да осетнмо задовољство или бол, па према томе да волнмо или мрзимо. 20. Сензитивне чињенице се од пнтелектуалних разликују тиме што су афектшвне; интелектуалне чињеннце нам дају представе о предметима. • 21. Сензитпвним чињеницама претходи час каква физиолошка чињенпца, час психолошка: у првом случају их зовемо сензације; у другом духовна осећања. Сензацпје сачињавају телеснн сензпбилптет; духовна осећања, духовнп сензибилптет. 22. Духовни сензибилитет, који претпоставља интелигенцију, не може се проучавати него тек после интелпгенцпје.