Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр. 41.

Бр. 3. ко материјално и културпо иомоћу њих подигли, те даиас воде велику реч у Аустријском парламенту, не би се у чисто чешких крајевима законом основале народне школе са матерњим језнком чешким. У Енглеској сталежи, па цео народ имају силан утецај на државне послове те према томе осигураше себи права, да у просветним пословима, односно васиитању евоје деце, имају одрешене руке. Енглез у опште ие воле и не трии, да му држава прописује иачине и наставне планове, уоиште да се меша у васпитање његове деце зато тамо још и нема ираве обавезне наставе, као нпр. код нас, бар на папиру. Општинска школска већа стварају наставне планове, по вољи бпрају учитеље и воде н бригу о својој школи. Тако и средње школе. Отимају се испод државне уираве и прелазе у руке општина. Али, те школе имају стручан падзор и снабдевене су тако, да су прави узори модерне школе. Али, у нечем је државна власт увела обвезу, а то је иодизање стручних школа, којнх све више треба, што. више напредује трговииа п нпдустрија. Ето, тако радо препушта држава па западу просвећеном друштву п иадзор н бригу о школи, о иародиом васпитању, када је н полаз, г 1'е спабдевање школе са -училима, осталим потребама, те п плате учитеља такве, какве треба да су према приликама и околностима, у којима данас живимо. А шта још и у Енглеској ради просвећено друштво за омладину п своје радннке ? Подиже радницима универзитете, где се и оии усавршују у специјалним и општпм знаностима. Оснивају нм књижннце, музеје, позоришта н т. д. где им се развија н даље осећај за лепо и илеменито. Као што већ напоменух, у заиадпим државама, па и у Русији и у Аустријн, клерикализам је врло јак, те пратимо и посматрамо велпку борбу између и>ега и других сталежа. Огроман део учитељства свију земаља је иротив клерикализма, што овај има надзор н управу у многим основним и

средњим школама, те што учптељство под њим не може да дигне главе ни у погледу свога правног, ни материјалног положаја. — И у Русији су скоро искључиво верске школе т. ј. под падзором свештенства, а већина учитеља без икакве спреме, као опо код нас пре тридесет-четрдесет година, када нам беху учитељи ципелари, кројачн и бербери. . . Држава се тамо у прошлости слабо бавила и бринула за народну просвету. Сада се тамо почело озбиљно радити на подизању народне просвете и основ. школа. Али, због несташице учитеља образованих, не могу се у хиљадама села отворити школе, ма да је новац у државном прорачуну и прорачунима земстава. Код нас, Словена, све пде унатрашке, без нлана, системе. Учитељи су врло јадно плаћени. Свештенство ни у једној држави не иастоји, да се учитељству поправи материјалии и правни положај, а споро се брину и саме државе. у Пруској нпр. саме су неке општине хтеле да повисе плате својим учитељима, те су то и закључиле, али је државна власг те заклучке укинула под упливом и наговором нротестанског свештенства. А како је у Аустрији ? ! Ту је борба између учитеља и просвећеног друштва с једпе и клерикализма с друге стране баш сада у своме јеку: А како и не! У Тиролској и Корушкој свештеник је и у школи све и Сва. Тамо учитељ — јадан и жалостан — још звони и додаје кадноницу и на то га сили државиа власт. Не може добити боље учитељско место, док му свештеник не изда сведоџбу, да је уредно и тачно обављао и своју звонарску н оргуљашку службу. II словеначко је учитељство у Крањској у ужасиој борби са клерикализмом. У Чешкој је ова борба ужасно огорчена, да се свештеник и учитељ пе волу ни срестп на улици или у приватном друштву. Ту је на једној страии власт и свештенство, те један део просвећеног друштва. На другој учитељетво (пзузимајући једаи мањи део) п већина просвећепог друштва. Да бн добили јасипју слику те борбе у Чешкој, напоменућу само ово. На све-