Školski glasnik

Стр. бб.

Бр. 4.

извојује себи положај у друштвеном животу, који му по спреми и раду припада. Уништујући уилив његових непријатеља у народу, отварајућ овоме духовне очи. да упозна у школи и учитељима своје најбоље пријатеље. Како се ионашају према појединим политичким страикама учитељи у пеким зс.мл.ама, навешћемо укратко, када то питање будемо о нама распредали. Овакови спремни, образовани просветни радници створили су собн на западу јаке сталеџше организације. Да споменемо само „Немачки учитељски еавез," који већ доста успешно одолева навали клерикалних и других назадцих странака, па „Савез чешких учитељских друштава" и т. д. Сви ови имају своје штампарије, своје фоидове, лечилишта, санаторијуме, књижнице. Плаћају универзитетске ирофесоре, који им држе предавања о фернјама, издају н растурују у народ хиљаде поучних књига, нмају у свима већим местима учитељске домове, интернате и т. д. и т. д. Али су створпли себи већ и нараштај, просвећено друштво, које им је данас десна рука у раду око препорода народа, а нису „сирак међу вихорове" као ми. Када смо, пас око пет стотина учитеља, приликом помепутог свеслов. учитељског конгреса, уприличили излет у Карлов-тин из Прага, дочекаше нас тамо и народни посланици онога краја, који припадају аграрној странци и силан народ. Посланик др. Мелхуба, поздравивши најпре нас, учитеље госте, прозборио је и неколико речи чешким учитељима, захваљујући им, што су сазвали словеслов. учитељ. конгрес. Онда им рече дословце: „Браћо драга, препородитељи народа чешког, ходите само напред као пионери просвете п културе свога народа, не обзирући се ни на што. С вама, и за вама, имате нас, народне посланике и народ, који ће вам вазда излазити на сусрет, да вам материјално побољша ваш положај, да узмогнете лакше вршити своју узвпшену мисију! Само напред, с вама је народ!" А који је од наших посланика овако говорио пред народом? Којн је на коме

збору заговарао интерес школе и учитељства? Ти су интереси истакнути у програмима, али народу се о томе не сме ништа говоритн, јер ако чује, да ћо пешто вигие плаћати, оде мандаШ до сто ђавола. А ипак је мандат некима милији и дражи, него све школо и народна просвета. Ђаци виших школа на западу, размиле се преко ферија по народу, продају (што не могу продати, поклањају) пароду корисно књпге, држе предавања. Пре неку годину дођоше њих неколицина из Берлина у Руму, да посете п поучо своје сународппке. Шта су израдили, видило се ускоро. Од оних мирних, добрих Шваба, постадоше прави Пангермани, с којима се дапас тошко излази иа крај. Њихова разна удружења, па женска друштва просто стварају чуда. Женскиње као и образовано мушкиње — залазе у села, колебе, уче кувати сељаке, одржавати чистоћу, отварају им стручне школе и т. д. У томе смеру чешко женскиње јо на завидној висини. На западу је иобринуто у доволлгој мери за слепу, глухонему, нокварену децу и т. д. Казао сам већ, да морамо мпого пратнти културно просветни рад модерног запада и примати од њега миого, али, одабирајући јер: Није свака капа за сваку главу. Осим тога сам навео, да климатски, земљишни, верски моменти, народпп обичаји, начин живота и т. д. упливишу на повољан развој просвећености народне, а школа се мора тима прилагођивати и по њима удешавати свој рад те постепено препорађати т. ј. лечити мане, заблуде, навике. Да нас не би у нашем раду одвело што-шта на странпутицу, те да сами не омрзнемо пароду школу, његову узданицу, морамо добро пазити, шта ћемо приматн са модерног запада, Ради те околности морам навести још и ово. Такво напредно учитељство, а у страшној борби са гвозденим клерикализмом и другим назаднијим сталежима, а у заједници са једним делом просвећеног друштва, тражи већ од више година слободну школу у неким западним земљама,