Školski glasnik

Стр. 104.

и цртање облика јесу две потнуно различне радње, којима се дете умп посебно. Та вежбања у цртању, која прппремају за писање, настављају се још н за време предавања самога писања. Једновремено читање и писање. Децн треба дати псечене квадратпће од глатког картона у величинп познатпх нам оквИра. На те картоне треба прнлеппти слова изрезана од црвене хартије, која мора бнти велика као и оне лимене плочице, 8 сантпметара. Децп се најпре покажу два разна сЛова, ннр.: 0 н Ј. Предавање се дели на три дела: Први део посматрање и питање. Показујући слова нека се учптељ чува дуга говора и објашњења, да не би пажњу дечју скренуо са главне ствари. Узпмајући слово, ио слово, он треба само да каже: Ово је 0, а ово је Ј. Одмах за тим учитељ познва децу да оипиају нацртано слово, вукућн прстом у нравцу, у коме се то слово иише. При том учптељ може и сам да узме детпњи прст и да га вуче по слову да би олакшао покрет, који се хоће, говорећн прп том: Јесте лп, опинали 0; јесте ли опппали Ј.? (Свршиће се.)

Учитељство. Четврти конгрес бугарских учитеља у отоманској царевини. Крајем декембра (27.) прошле годнне, одржан је у Солуну IV. конгрес бугарских учитеља нз Турске. У организацији има 43 друштва, од тих су 26 далп податке о својим члановима којих пма 782. У току године било је ирихода 10.832 гроша, а издатка 10.962 гр. На конгресу је било 28 делегата. Пошто је установљен дневнп ред п нзабране разне комисије, конгрес је започео рад читањем расправе: „Школска власт и учитељство." Оспм резолуцпја у корист унапређења учит. органнзације, конгрес је донео резолуцпје и у корист општег школског и учит. напретка. Пзмеђу осталог: да се место отварања непотребнпх школа, оснује санаторијум за грудоболне учитеље п да се впше пажње поклони хигијенским приликама школскпх зграда; затим је осудпо многе премештаје учптеља, који нпсу нзведени по потреби наставе него нз партијских ћефова и

интереса; изнео .је да су плате ркзархијских чиновника (владика, саветника и др.) ванредно велпке; изрекао је да се премештаји изводе веома касно, а то је на штету наставе. Осудио је досадашњу екзархијску полнтику; тражн повишицу илате за учитеље ппжих школа; изједначење учптељских плата за све учитеље; повпшење плата са садашње плате; да се установе учнтељи путници; да и општинскп учитељи имају право на мпровину; да се загарантује (од стране митрополнта II архијер. намесника) редовпо издавање учит. плате и сеоским п градским учитељима; тражи да у дпсцнплинарним саветпма буде половина чланова из учитељства; да се промене у учитељству објаве најкасније до 15. јуна. У погледу рада у Савезу конгрес изјављује, да је за бољптак положаја потребно учитељству да се ослања на своју рођену органнзациону снагу. Учитељска борба треба да се популарише у народу, јер они раде за културно-просветно добро Бугара у пмперпјп н по томе су заступннци националних и општпх народнпх интереса. У погледу рада у Сабору траже да се носланицп бирају ошнтим, тајним гласањем: да се оделп црквена власт од школске; сва тела и особе која управљају, па и екзархат да подлеже избору, а свп нзборн да се обављају општим, тајним гласањем. Народпи сабор, да буде на висиип националног парламента, нначе автономна област за културно-просветнп рад. Уз то да има законодавну моћ, да траје 3—4 године, а да се сазива сваке године у одређено време. Сабор да пзбере нз своје средине Савет, који ће заступати сабор п бпти његов нзвршнп орган. Да се установи правилно распоређење буџета, модерна адмпнистрација, да се установе правилницп за разумно експлоатисање вакуфскнх добара, да се војује за обвезну основну наставу за децу оба пола. ■

Из Школске Садеоуправе. Седница Школског Савета, одржана у Карловцима 14. (27.) марта 1912. године. У овој седници донесено је 60 одлука, од којих су од опћег иитереса ове : На предлог главног школског референта одлучено је, да се на јесен у Сомбору прослави стогодишњица српске учитељске школе тамошње, том