Školski glasnik

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 102.

п то неки узимају као разлог, да .је овај догађај истинит. Њеки њемачки писци не дају ни мути да је ова рачунаљка дошла из Русије, него тврде, да јој је колијевка у Нземачкој. 1'уска је рачунаљка одлична у бројном низу 1 до 20 и 1 до 100 за уиозпавање и све рачунске операције у овим бројним низовима. Она се свугде употребљава и све се вшпе усавршавала. Куглице су разно бојадпсапе. мјесто њих се узимале коцке, ваљци, прстенови а била је непокретна п покретна. РМ је мјесто даске за сакривање куглпца, с којпма се не оперише, употребл.авао платно; \УШе је метао 12 шипака са 120 куглица; К1оД4 има нокретну таблу са којом се може по вољп сакривати куглице горе и доље. Ова је табла линисана за рачунање зашто и служи. Веио-пес је удесио да може три шипке извадити. Тиме се куглице могу н другчије групиратп. Неке куглице имају наставке да се не може с другом додиривати. Па овоме продужењу могу се и натакнутн. (Свршиће се.) Нов тетод читања и писања. Марије Монтесорп, талијански нрофесор и иедагог, познат је у свој Европи као организатор и управитељ школа за малпшане „Са§е <Iс 1 1»атШп1", — које служе као угледне школе васпптним заводима. Монтесорп се нарочито прославио својпм новпм методом читања и ппсања, којим се постижу сјајнн успеси. На последњем међународном педагошком конгресу, Монтесорн је прочитао пзвештај о својој школи, који је пропраћен бурним аплаузом. После конгреса је маса европских учитеља и учитељица одлазила у Рпм, да се у „Саве (М ђатШш-' упозна са новим методом. Тај метод није пронашао Монтесори; он је носледња спона дугог низа огледа, које је Монтесори чннпо у школн за духовно заосталу децу. Та су му деца очегледно показала, шта не достаје у данашњим наставним снстемима за нормалну децу. Примившн се управпте.л>ства школе „Сазе с!е1 ђашђшј" Монтесорнје иедагошком свету дао нај интересантнији наставни метод.

Да вндимо, што сам Монтесори вели за свој метод читања и писања: „Метод, прнмљен у „Саве <1е1 1)атћ1т и , вели ирофесор, за једновремено предавање чнтања п писања јесте најновије савршенство у спстему, који ја разрађујем већ неколико година. На томе сам веома много радио, кад сам се прнмио понуђеног ми управнтел.ства школе „Ог(о Ггешел" у Риму, која је основана после читавог ннза конференција, на којима је претресано питање о васпнтању духовно заостале деце. Тада мн се дала прнлпка да спецпјално нроучим све постојеће епстеме васпнтања (нарочнто метод Сегена), практпкујућп у таквим школама, као што су „Бисерт", завод за духовно заосталу децу прп лондонским основннм школама, н другп слнчнп заводи у енглеекој престоннци. Тим сам ироучавањем стекао велико искуство и упознао цео ток рада, иочев од епохе Сегена па до нашнх дана. Кад сам почео самостално радити са умно заосталом децом, тада ми је то искуство помогло да нз читаве серије система п метода одаберсм оно, што мн се учинило да је најподесније и да то спојпм уједну хармоничну целину. До душе, ја нпсам хтео да просто коиирам, јер од тога не би бнло никакве корнсти. Цил, ми је био да усавршпм оно што сам видео, како би се умно заостала деца што лакше научила чптању и иисању. У првим вежбањима за писмена вежбања својпх ђака запазпо сам, као што је то већ раније запазио и Вуазен, — да умно заостала деца, почнњућн ипсање правих црта, у почетку нх нзвлаче доста добро, али што ближе крају (дну вежбаљке), тим нх све внше и више заокругљују, те праве црте, поступпо, добију облик С. То ми је показало да праве црте нпсу баш најлакши, нитл природан знак ппсања за дете, као што то мисле готово сви педагозн п учитељи, п да, према томе, њом не треба почињатп пнсање. Истина је то, да нормална деца, кад што цртају нз своје сопствене иобуде, никад не цртају само правпм линијама: цртају лп пгго по песку, онда то најнре чине кривим линпјама, веома завијеиим и замршепм. Размишљајући о гометриском ностанку липија, лако сам разумео, зашто су ираве црте теже за писање и цртање од кривих. Свака је права, по своме правцу, одре-