Školski glasnik

Бр. 7.

Стр. 121.

Перцепције слуха, мприса и куса, кад би биле саме, могле би бити сматране, до извесне тачке, као чисто субјективни утисци, које бисмо ми у илузији иројицирали изван нас, ириписујући их имагинарној некој супстанцији. Алн како да истрајемо у истом мишљењу у присуству видне перцеиције иросторности, која је тако радикално супротна непросторним нашпм стањима свести, нарочпто у нрпсуству перцепција пипања, отпора који пипању ставља насупрот оно непознато нешто које је изван иас? Ако је Декарт могао рећи: „Ја мнслим, дакле ја јесам", онда се може додати аналогном формулом: Ја осећам, ја пппам нешто што се одупнре, ја схватам нешто просторно: дакле, има нешто изван мене. Додајмо, нначе, да веровање у спољашњп свет, да идеја о материји различитој од пас није иепосредна перцепција чула, резултат непосредног нскуства: она је изведено схватање које се мало по мало организује у духу. Пошто нам чула неносредно откривају само поједипачке квалитете, то ми само асоцијацијом, координацијом разних њпховнх утисака, неосетно еједињених у једну једину слику, успевамо да објекЏивишемо*, то јест да пројицирамо изваи нас, да сматрамо као посебну супстанцпју узрок свпх чулних перцепцпја. РЕЗИМЕ. 54. Сиољашња перцепција је интелектуална радња којом ми долазимо до непосредног сазнања о спољашњем свету. 55. Спољашња перцепцнја има за органе пет чула: мирис, кус, слух, вид и пипање. Неки психолозп издвајају још и мишићно и онће органско чуло. 56. Сензације су афективии феномени задбвољства или бола: перцегтије су феномени којп пружају представе. Још се може рећи да је сензација субјективна, а нерцепција објективна. 57. Чула се могу распоредпти, према томе какве услуге чине и интелигенцнјн, овако: 1° внд, 2° слух, 3° пипање, 4° мирнс, 5° кус. 58. Спољашња перцепција је психички феномен којп претноставља физички феномен: предмет перцепције, и физиолошке услове: спољашњи орган чула, нерве мозак. 59. Свако нам чуло даје сиецпјалне перцепције, од којих су неке природне, неке стечене, једне пасивне, друге активне. 60. Специјалне перцепције мириса и куса јесу мириси и врсте кгуса. 61. Специјалне перцепције слуха јесу звук п његовн разни квалитети. Слух тек помоћу искуства и закључивања схвата правац и размак звукова. 62. Природне перцепције вида јесу боје и просторност [поврпгине. Перцепцнја размака и дубине тела јесте стечена перцепција вида.

63. Главна перцепција пипања јесте тврдоћа или отпор. 64. Чула су неиогрешива кад не излазе нз своје властите области. 65. Халуцинација је лажна перцепцнја. 66. Чулна сазнања су релативна; али ако она и не чине да познамо матернју каква је по себи, она нам ипак на поуздан начин откривају егзистенцију материје.

Педагошко преглед. Прилике украјинског школства и учитељства у Галицији. На поругу земаљеке авгономије у Галицијп статистичкп иодатцп и остали званични сппси пре 50 годпна доказују, да је учптељство п школство било боље збринуто под старањем централне владе, него сад под управом земаљске автономије, која је у Галицпји знамење анархије н самовоље пољског племства. Нпје то само један суд о томе; стално суди о томе тако сва напредна ползска п украјинека штампа која прати народну просвету. Пољско племство које је страћнло своју државну самосталност, којеје сматрала народ за радену стоку, чпјује муку п беду моралио п матерпјално експлоатисало, бојало се просветне снаге централне владе, јер је знало, да проевећен народ не да собом управљатн као стоком и не да се исисаватн неколнкнм тисућнма урођених авантуриста. С тога је уложило све силе, да бп утпцало иа владу, како бп на крају дошло до автономнје тако жељене т. ј. дозволу да ужива земљу п народ пољски а да пљачка народ украјински, који је живео по столећа у ропству некадашње Пољске, обрађивао већу половпцу земље, а у евојој пепросвећености био згоднп иредмет за искоришћавање. Од год. 1861. т. ј. од уређења галичког земаљског сабора, у којемје пољско племство било од почетка иа и данас је неограпичени господар, пграло је то племство дволпчну улогу у стварима народне просвете: нред владом се претварало као да радн на унапређењу народне просвете, а у земљпје задржавало свакп покрет и ирнјатну пницијативу таког смера. Тога се држи и данас. Ако прочитате говоре из саборскнх седннца и речи разнпх илемића посланика у сабору, ужаснућете се с каквнм цинизмом су ти људп у стању да нзрекну н највећу не-