Školski glasnik

Вр. 7.

рене у пољске, у њих насиљем или варком намештају учитеље Пољаке и уведен је пољски језик као наставнн. У чпсто украјпнским окрузпма једва има трећина, четвртпна или петнна украјпнског учнтељства, јер се у учит. школе прима веома мало Украјинаца, ге тако излази п мало кандндата за учнтеље. Па и тима школски надзорници Пољаци не дају места, ма да у округу има и по неколнко празних места. Учитељи Украјинцн морају се примати места на прпватним школама нлн селити у Америку. Велика већина пољеких учитеља, наснлно гони украјинску децу да уче пољски читати и молитп се Богу на том језику. Народ украјински бори се против тог насиља, бојкотује те школе, отвора приватне, али власти кажњавају родптеље ако не шиљу децу у те школе. Од 8,029.387 становника у Галицији, Украјинаца нма 4,081.259. Па ипак украјински народ има једва пет државних гимназија п нпједне реалке и мора пз својнх средстава да пздржава 7 средњпх прнватних школа и неколико десетина припремних течајева за средње школе, док Пољацн имају 60 гимназија и 14 реалака, већином државних. Према 14 пол>скпх мушких учитељских школа н 4 женске, сасвпм државннх, Украјинци немају ни једног, него издржавају приватну учит. школу за женске, а овој Пол>аци не дају право јавности. Према 84 окр. школска надзорника Пољака, има само 4 Украјинца, а од тих је један међу Пољацима у западној Галнцији. Увађањем две категорије учит. школа и дељењем школа на господске н паорске, децп је сеоској забрањен прпступ у гнмназију, јер се у паорскпм школама ие учи немачки. Зато се Украјинцн по провпнцији већ одавне боре, да бп се установиле четвороразредне школе свугде тамо где има неколико стотина обавезне деце за школу и обвезују се све издатке сносити који су у везн са отварањем таке школе. Алп власти не дозвољавају оснивање таких школа, а хетмани н надзорници веле: „На што хлопу (паору) школа?" Тај систем глупављења и касташтва а проткан шовинизмом, доносп, да се у школама мало учи и мало научи. Деца по свршеној школн не знају читати, писати, рачунати, како су то изнели и чланови у последњој анкети зем. школског савета. Учитељству се даје мало образовања и стручног и оиштег. На учитељскпм школама

Стр. 123.

нема стручно спремнпх педагога, учигсљски часописп су најубошкијп од свију учнт. листова у целој држави, нема важннјих педагошкпх дела, па ни добрих превода, народу се гади школа и учптељство, а учптељ лпшен свију права умире од гладн... А да се учитељство не бп могло организовати у своје организацпје а удружитп се с народом; стављено је под потпуни полицнјски надзор, опкољено шпијунима, а уз то се развија међу њега шовинистичкн бој. Од 14.000 учит. снага у Галицији, Украјинаца има око 3000, али и од тих је већн део додељен паорским школама п у западној Галицији. Међу Украјинцима у Галицији има 2,459.410 неписмених, међу Пољацима 2,104.869. Од 1,100.000 деце за школу обвезне остаје 400.000 без сваке иаставе. 636 оиштина немају школа, 600 школа је без учитеља, 2200 школа је у таком стању, да су штале племнћских корва палате према њпма, а у таким школама учи један учптељ по 100—200 деце, у читавој петинн школа зимп се не учи, јер нема огрева, нослуге п др. Те галичке прилпке треба пз корена лечитн, с тога се од 14.000 учитеља слегло знмус у Лвов око 11.000 учитеља на позив извршног одбора учит. организација. Учитељство је прогласило да је шовпппстпчкн рат полптичкн међу учитељством само на корист непријатељима школе и учитељства, с тога се споразумело учптељство п пољско и украјпнско, да у пптањима сталешким, школским и уопште просветнпм ради солидарно. Владини кругови су хтели већ да изиграју овај споразум, те прп већању о побољшању учит. плати удесили су ствар тако, као да је томе сметала опструкцнја коју су у сабору водили украјински посланици. Учнтељство се кренуло да на својим зборовпма осуди украјинску опструкцнју, али се брзо испоставило да је то политичка смицалнца владшшх кругова, да ослабе солпдарну акцпју украјинског и пољског учитељства. На велпком учптељском збору 14. јануара, где је било око 11.000 учнтеља дошло је све што је могло доћи. Код куће су остали бо^ лесни, стари и деморализованн. 0 учитељским платама реферисао је Пољак Смутиковски, а о прагматпци Украјинац Власпјчук. Реферати су завршенп резолуцијама у којима се тражи уређење плата и мировпне,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК