Školski glasnik

(Л Бр. (. двери, да причасницима за оироштење грехова пружи тајиу иричешћа. Један од оне двојице отаца изишао да дели нафору а други ушао у олтар. Свештеник с путиром чека учитеља, да изађе из иевнице пред часне двери и да причасницима брише уста. Учптељ се пе миче нз певнпце своје, него мехаиички поје „Тјело Христово". Тутор љутито прилазн часним дверима и узима убрус. Учнтељ буде тужен,'да причаснпцима пеће да брише уста н да тиме изазива негодовање прнсутних верних. Учитељева одбрапа гласп: То је дужност свештеника, кад их има вигпе. Учитељ је дужан, да пази на децу и да певницу држи. Недавно му је пребачено, што и у олтар залази, а овамо се тражп, да стане пред часне дверп. Дошао је у сукоб са парохом. — Треба за част да држпте, господине учнтељу, када ту фупкцију обављате, — пребацио му је господип иарох. Дакле, за учитеља је част, а за господпна тутора н за господина попу не бп била част? Да ли је можда оиим оцима, који су се за певнпцом крстили, док је учитељ извлачио, било испод части помоћп учпте.љу, да сам не поје? 2. Христов гроб. Жури свет у цркву да целпва Христов гроб. Гробна тишина, само се чује, како новац пада у онај тас на Христовом гробу. II човек нехотице долази до закључка, да нпје тас тамо постављен због Хрцстовог гроба, него Христов гроб због тога таса и као да они војници поред Христовог гроба нису постављенн за успомену па оне војнике, који су чувалп Христов гроб, него да су постављени, да чувају оне новце на Христовом гробу. Учитељи се поређаше за певнпцама п чекају да се отпочне јутрење, које се држи у рано јутро на велику суботу. Дођоше и свештенпцп. Учитељи стоје, стоји и народ, јутрење се не почиње, јер треба целивање да се доврши, због п т. д. Црквењак узима тас са гроба, уноси га у олтар а износи га празног н на иово оставља на старо место. 3. Из црквено-општинских записника. Када би нам до руку могли доћп ~запи-

Стр. 125. скици црквеиих опћнна, чега бп у њнма пајвише нашли? Могли би наћи: У једном стоји: решено је, опоменути утитеље, што деца са погреба иду немнрно. У другом стоји: решено је, опоменути учитеље, да деца у цркви држе нраво рипиде н чираке. У трећем стоји: решено је, тужити учнтеља Н. Н. што децу не учп великом пјенију. У четвртом: решеноје, пријавпти учитеље због закашњавања у цркву. У нетом: решено је, на прптужбу школ. послужитеља, да мора учитеља Н. Н. да буди иа јутрење, опоменути истог учитеља, да се школ. послужител> пе може употребљавати за приватну послугу. И т. д. И т. д. А може се отприлике наћп и ово: Пријављује се школ. послужитељ и црквењак (не пише зашто). Решено је, на предлог г. попе, прећи преко те пријаве, с обзнром на њихову сптну дечицу. II тако видимо једну горку истину, да је учитељ највише изложен прогону општинских главешина, а већином радн цркве. И још пма учишеља, који алармирају народ што учителлг иеће да поје. Да чуднпх штребера! Изнео сам ово неколпко сличпца, које ми је дало учитељско искуство. Било бн пх још п више, али и ове су довоЉне, иа да се увидн тежак положај учитеља, као црквеног појца. Па пе само да је за то ненаграђен, него је још н понпжен н спутан, што као учптељ по достојанству своме никада ие заслужује. Нека и ове сличице послуже циљу за којим цело учпте.љство иде, а тај је разрешење учптељства од појачке дужностп. Тада ће учитељ са већом љубављу долазнти у цркву и радпје у њој запојатп, јер ће само тим начином осећати потребе да удовољи својим верскпм дужностима, као православни Хрпгаћанин, а народу нашем биће тада милије и видетп га н слушати. Тада ће нестатп н онога главног повода, којпм се долази до неслоге и раздора између учитеља н свештеника, од чега наш народ највише страда, те бива по оној нашој народној пословици: да се чобани туку Само заједнички и сложан рад између ова два фактора носи народу и корнсти п напретка. Зато је народ дужан, да отклони

ШКОЛСКИ гллспик