Školski glasnik

Стр. 232.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

да се прошло кроз дуго развиће интелигенције, да је прегажен велик број последњих ступњева. Отуд нераеположење детета према апетракцијама, догод није спремно да пх разуме, и док му дух ннје прешао путеве којн воде до ових коначннх појмова љуДске мислп. Значај ОПШТИХ идвја. — Није потребно наглашаватп значај општих идеја: свако зна да су оне један од битних услова људскога духа и мисаоног рада. Већ Арпстотел је рекао: „0 појединачном нема науке". Наукаје израђена само од општпх пдеја. Сведена или ограничена на своје појединачне перцепцнје, људска интелигенција се не би ни мало разликовала од интелпгенције нижих животиња. Појединачне пдеје, кад не би биле скупљене, груписане у оквире, радњом генерализације, биле би налпк на разбпјену и обезглављену војску. Без општпх идеја би закључивање било немогуће; јер од два облика закључпвања, један, индукција, завршује са општим идејама; а други, дедукција, се ослања на генерализацпје које је дух већ прихватио да би се дигао до других генерализација. Опасностн од апстраитних и општих идеја. Па опет зато је нстнна да апстрактне и опште идеје могу да заведу дух. По природној тежњн наше интелигенције, ми смо склони да схватимо егзистенцију посебног и стварног предмета иза сваке речи нашег језика, иза сваке апстракције нашог мишљења. Ми радо реализујемо наше апстракције; то јест, ми лако верујемо у егзистенцију неког индивидуалног бића које одговара свакој од нашнх мпслп. Отуда басне античке митологпје, која верује у онолико муза, колико има различитих уметности; отуда илузије сколастике, која верује у егзпстенцију човечанства самога по себи, која умножава супстанцијална бића, и која иза сваког низа појединачних предмета пза сваког апстрактног квалитета слути тајанствено неко својство. Алн ова опаспост све вшпе и више ишчезава, с напредовањем научнога духа и позитивним објашњавањем природе. РЕЗИМЕ. 96. Функције стицања нли искуства, чула и свест, доносе нам само појединачне идеје, које се односе на индивпдуалне предмете. 97. Функције прерађивања су те које нам допуштају да у многим појединачним перцепцијама издвојимо аналогне нли сличне елементе, п да асоцијацијом ових елемената образујемо опште идеје. 98. Генерализација је радаа која сређује у категорије, у класе, било квалитете заједничке већем броју личности, било већи број личности које имају заједничкнх квалитета. 99. Апстракција је услов за генерализацију: она је та која нам допушта да сложене перцепције разложпмо, да посепце посматрамо овај или онај квалитет предмета,

искључујући за неко време из мисли све друге квалитете. 100. Пошто смо овај квалитет посебно већ посматрали на неком иредмету, упоређењем упознајемо ми аналоган или сличан квалитет код других предмета, и тако образујемо општу идеју. 101. Оишша идеја има већи или мањи обим и садржај: обим је број личности на које се она односи; садржај је број заједничких квалитета које она представља. 102. Апстракција се разликује од иажње; она је у апсолутној противности према машти. 103. Свака апстрактна идеја тежп да ностане општа идеја; свака општа идеја је апстрактна. 104. Опште речи су потребне, ако не да образују опште идеје које пм претходе, које егзиотирају пре њих, а оно бар да нх фиксирају у сећању, да пм даду одређен облик. 105. Номиналисти погрешно тврде да су опште идеје само нмена; реалисти се варају кад допуштају егзпстенцпју посебиог бића ко.је одговара свакој општој идеји. Истина )е ово: опште пдеје представљају односе међу стварима. 106. Врло јасно и врло једноставне саме по себи, опште идеје су тешке сваком духу који није прешао ступњеве који воде до њих. 107. Нема науке без општих ндеја; генерализација је услов за научни рад. 108. Опште идеје могу да нас заведу ако их реализујемо изван нашег духа.

Народна просвета. Рад у народу н срп. нар. учитељство у Митрополијн Нарловачној* У једној расправи др. М. Шевића наишао еам на еледећи цитат: „У утакмици народа само су се они могли одржати, чији су нижи редови телесно и духовно најспособнији били за рад". Тврдњу ту санкционише историја. И свакако, да је и наш сл. Одбор на основу уверења о истинитости споменутог цитата, а у родољубивој намери, да нижи редови народа нашег буду снабдевени што јачом телесном и душевном отиорном снагом, истакао на дневни ред тачку иод насловом: „Рад у народу". Па иако мени није додељена та радша, слободан сам — у уверешу, да свакп члан * Ова расправн није могла бити прочиЈана на пролетн>ој седницч ст бечејског ереског учит збора, због ошиирног расправљања Наст. Осн , а пошто ст. бечејски срески учит. збор неће одржати јесењу збореку сгдницу, то је доносимо у „Шк Гл."