Školski glasnik

Отр. 296.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 17.

порезе мале, земље засејано толико., колико му је требало за хлеб. Већина се бавила сточарством. ЈедВа су чекали недељу, да оду у цркву. Данас, особито у радно доба, једва чекају недељу и светац да се одморе. Толико је данас голем и разноврстан рад. Али, нећемо погрешити, особито када посмотримо полаз цркве других народа, којима рад није лакши, ако устврдимо, да је клица у овоме немару и у захтевима живе цркве и свештенства према школској деци и у горе наведеном начину предавања веронаука. Место да развијамо љубав према вери и цркви у детињству, ми канда радимо обратно, те млада срца отуђујемо, те данас на многим местима морају тутори наимати и плаћати, ко ће носити барјак при литијама... Непохађање цркве од стране народа у доба, у коме нису у многим и многим местима уведена јавна предавања, у доба, у коме се код нас још не може ни говорити о народним универзитетима као у Данској и т. д. мора се жалити, јер у најближем добу, биће црква, као неке и данас, у којима служе свештеници, који схваћају данашњи дух времена и који осећају, да су они уједно и културни војници свога народа, који располажу и са највише спреме међу сталежима, који су с дана на дан у додиру са народом, не само место за приповедање верских догма, него и једна врста школе, у којој ће беседници свештеници упућивати народ одрасли и у културне тековине напредног света у свима гранама народног привредног живота, иначе ће свештенички сталеж остати у позадини у народном животу. Ја не знам, да ли где народ тако бројно похађа цркву као у Барањи. Па како се тамо ради? После службе или вечерња (у Муачу се служе вечерње и после подне недељом и свецом и пуно је народа у цркви) остане народ у порти. Ту свештеник и учитељ поведу разговор о привреди, трговинн и иначе расправљају разна друштвена питања. Сваких ферија бавио сам се у Муачу коју недељу, те сам по сат-два, особито после вечерња учествовао у таквим разговорима. Мило

је човеку, када примети, како су наши ратари бистроумни и како радо слушају разлагања о дневним друштвеним питањима и како после то причају у својим домовима. Овај начин просвећивања народа мени се јако свиђа. А где ћете наћи лепше и згодније место од цркве и порте? Читали сте проглас умнога Пупина, да се покуша са вредним и спремним свештеницима у Америци на просвећивању нашег народа. Пачин, као овај у Барањи, могао би се и тамо завести, јер радник, као и ратар наш, доспева само свецем и недељом. Зато треба настојати, да народ долази у цркву и он ће и долазити, ако му исту и омилимо. Један знаменити шведски научењак је рекао, да су тамо почели рано затварати манастире, док још не беше народних универзитета, а то беше — велика штета за народ, јер се тамо скупљао, а није никоме брањено, да се са народом састаје и просвећује, као што би требало и код нас о манастирским и црквеним славама. Али, о овоме ће бити још говора, (Сврпшће се.) Ириг. Стеван Радић.

г Купујтв српснв шћолснв шигицв. $

ПРОШЛОСТ и спдншњост ЕКСПЕРИМЕНТНЈ1НЕ ПСИХОЛОГИЈЕ. Бг. Р 1п1. & рае<1. Пија Р. РаДОСВВЈШИћ — ЊујОрН. — Посве-ћујем брат ^Срвату : Жиги Чајковцу, лроф, у Загребу. (Наставак). IV. Као што смо се увјерили и физичари и физиолози често су се пута лаћали проблема, гдје је био по сриједи духован живот. Физичари се још амизирају од т. зв. оптичким илузијама и дивним феноменима контраста, и ако ни зере физике нема у том предмету. Физиолози