Školski glasnik

Стр. 46.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 3.

Виктор Иго вели, ко отворн једну школу затворио је једну тамницу. И доиста, у Енглеској после покрета за народно образовање кроз 30 година свака нета тамница била је празна и могле се од њих начннити школе. Из једне мале статистике сам дознао да је од 157.000 робова само 5000 знало добро ппсати, читати и само је њих 2000 добијало ваљано образовање. Само неколико случајева злочина учињено је намерно из покварене воље или нагона; тумач је већини пиће и глупост. У Енглеској је број злочинаца нагло опадао с године у годину. Чему је узрок то што деца бавећи се у школи, нису могла научитп ограничене сокачке лекције. Колико расте трошак за настављање, исто толико пада нздатак на сиромахе и на тамнице. После ове трезвене културне политике погледајмо како поступа с проблемима васпитања: Ко зна, да ли нам је добра васпитна система? Добро васпитање треба да иотиче из ова три питања: је ли оправдапо, или не? Истина, или не? Лепо, или ружно? Пре 300 година спомиње Бакои неколико људи, који су позивали пријатеље да оставе Минерву и Музу, те свелеијалове невине дјевице. Нека иду Вулкану; нек нродају књиге и за њихову вредност да куне пећи занатлијске. Овоје размишљање погрешно. Васнитању и настављању ие може бити природа библија. Читање, писање, рачун и граматика још нису васпитање; као што ни кашика, нож п виљушка ннсу ручак. Аврам, Исак н Јаков били су аналфабете и, вероватно, нису позиавалн логаритме, на, чак и правнло тројно. Лубок с неколико ових реченица ставља под сечиво ножа безваспитно учење, одвратнп материјализам, којн је најнекориснији изданак модерне педагогије. Поглавито занимљиво говори о старокласичном васпитању: ма да нисам непријатељ настављању класичних језика, ипак не држим да ће иматн циља, што се енглеско васпитање сасгоји само из тога, да се набрајају оне речи, које су пре две хиљаде годииа господа употребљавала. Граматпци посвећују толико

пажње, да она ишчупа из њих осећаје према класичним писцнма. Ужасно је пеумесна та мода, што . хоће;-грчке н латинске речи да поенглезе п што их не изговарају према изворним граматичким законима. Тако охоли Енглез иодјармљује класични језик своме језику и тако велико поштовспве опада према њему. Књиге нису баш особито. нн важне при васпитању. Ко само из. књиге учи, остаје непотиун човек. Врло много има таквих ствари у данашњем васпнтању, које изгледају као да иред .једном лејом цвећа прочитавамо ботанику, да му .иомогнемо развијању. Не треба -многб да учпмо него да заборавимо. : Лако се с децом игратн, алп учити их, посао је божјих људи. : Н.ема делимичног васпитања, само се човек може васпнтати. Апстрактно мшшвење не вредн нпшта. Каква смисла има, на.иример Плутархова забавна прбблема? То јест, шта је било нре: или кокош или јаје? Одговор: кокош; јер, кажемо: кокошије јаје, а не јаје кокошије. Децу нам тр.еба. тако васпитати, да упознају ону, узвишену умешност, којом уметниково -око у стену, дрво, море и брдо жљебп Ббжју свемоћ. Мисли не станују у књигама, него у рекама, морима, брдима, шума.ма, сунчаинм зрацима и слободном ваздуху. Онај шеснаестогодишњн младић, који слободно пише п чита, који нма осећаја према књнжевној особитостп. иознаје главне историјске догађаје н домовинске законе, вичан је основима прнродннх наука и логике, добио је добро васпитање. II то не разумемо да научи из књига, иего иавиком на мишљење и нзменом мисли, тим путем. Има ираво Гилбон, кад каже, да свакп човек има две врсте васпитања: у једном учествују други, а друго сам од себе добива. Ово но.следње је важно. Јер, апсолутно, од мајсгорског васпнтања још нико није постао научењак. Код самоваспитања је најважпије, да се не уздамо на слепу случајпост, шта да учимо, него бирајмо мудро све, што ће пам у. касппјем животу требати. Пређашње мпшљење недагога банкара и поред баналиости је-заиимљиво, • јер велику веселост нружа промашеним ег-