Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ 5р. 7. У Новот Саду, 15. априла 1913. Год. Ш. СНДРЖДЈ : 0 уређењу плата професора на срп. учит. школама. — Школина декорацпја. — Педагошка гимнастика. — Настава у читању с писањем. — Школа и настава: Румуни за своје школе. — Учитељство: Прилике у Чешкој. — Учитељски зборови. — -ј- Милан Манојловић, епархијски школски референт. — у Ник. Новаковић, учитељ. — Практичне обраде: Кромпир. — Белешке. 0 уређењу шшта професора на српским учитељсмш школама. (Једно автономио расматрање на — математсној подлози.)

Добар познавалац учитељских школа, немачки педагог др. Каг1 АпЛгеае, рекао је једном приликом: „Ако би и за учитељске школе могло важити оно, што важи за жене, т. ј. да је најбоља она жена, о којој се најмање говори, онда ствар учитељских школа не би ни стајала тако зло. Ниједна категорија школа није толико напуштена од стране јавног мњења — као баш учитељске школе". Ове речи потписујемо потпуно! Нико неће спорити, да се о нашим учитељским школама пише у нас веома мало, поред свега тога, што важност учитељских школа у нас бива сваким даном све већа и што оне, као расаднице српских учитеља — тих пијонира народне просвете, — заслужују много више пажње и старања и од стране позваних, а и од стране самога нашега народа. То потребно старање требало би да се огледа у новијем и капреднијем уређењу самих учитељских школа: у реформи наставнога плана и у подизању доброга просветнога кадра за те школе. Поред те педагошке стране дошла би и друга: материјална, практична страна, а то је уређење берива радницима на тим школама. Прво питање, као чисто стручно, остављамо на страну, а хоћемо да се позабавимо овим другим питањем, јер је оно од интереса не само по један чи-

тав просветни сталеж, него и по читав народ наш. У нашој народној црквеној автономији од свију врста чиновника и просветних радника, професори учитељских школа стоје у погледу њихова материјална положаја најгоре! Док јс © свима осталима плате модернизирале, т. ј. удесиле према постојећим платама чиновника исте категорије у државној или земаљској служби, дотле су плате професора на учитељским школама остале препоШопске, т. ј. онакве, какве их је прописала „Школска Уредба" од 1872. год., која је, као што се то види из саме саборске расправе, стварала плате за оно доба, а ие за доба после 40 година. И док се код осталих категорија: код професора богословије, гимназија, учитеља основних школа и автономних чиновника учинио један паметан корак, јер им се плате, и поред јаснога законскога наређења, уређивале и повишавале према новим приликама дотле је са професорима учитељских школа учињен један неправедан — изузетак. И зато и имамо данас ту аномалију, да су плате речених просветних радника и чнновника примерене савременим приликама и уређене стално, док су плате професора учитељских школа остале у ствари старе, т. ј. оне исте, које су биле и пре 41 годину, и ако се