Školski glasnik

Бр. 11.

ДШОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 191.

ука, има много присталица, а и непријатеља. Најодличнији научењаци — као присталице њезине — тежили су, да је узвисе, и, да јој допринесу паучни карактер, што су и постигли. Непријатељи њезини, не приписују јој научни карактер, него је неоправдано омаложавају, тврдећи, да она у опште и- није наука. Ово скроз једнострано схватање, побија сама експериментална педагогпја, својпм досадањим методама, резултатима, који су допринели, да се она за врло кратко време тако нагло узвиспла и прибавила себи научни карактер. Противници експерименталне педагогије тврде, да експериментална педагогија, 1., није систематска, 2., да се њезини резултати, не могу математски одредити, те из овога изводе силогизам, да она у опште и није наука. Оваково закључивање посве је неосновано. Па да видимо зашто је у опште омаловажавају и зашто јој не приписују научни карактер? Зато, што они, до својих научних резултата, долазе другим путем и начином т. ј. другом методом, коју држе, да је боља и целпсходнија. Противници експерименталне педагогије, у своме научноме испитивању, служе се, такозваном интроспекталном методом. Они стварају систем у педагогији од збира појмова. Систем стварати од збира појмова спекулативним путем, права је утопија. Експериментална педагогија, долази до својих научних резултата, чисто експериментално - статистичком методом. Оваковом методом прикупља чињенице те ствара систем. Систем, у опште и не може се стварати од збира појмова, него само од збира чињеница. А наука која је створена од збира чињеница јесте сиетематска наука. Како се експериментална педагогија, у своме научноме испитивању,, служи експериментално - статистичком методом, те тако прикупља чињенице, она је према томе систематска наука, и као такова од научнога је карактера. Експериментална педагогија са својим научним испитивањем,. освојила је све модерне државе у Европи а нарочито у

Америци. Најодличнији и најумнији научењаци и заступници ове модерне науке налазе се у Америци. Читаво васпитање и настава у Америци, задахнута је духом експерименталне педагогије. Нарочито се у основним школама огледа прави идеал васпитања и настава. Американски педагози узимају за педагошко гледиште дете. На деци чине експерименте, те на основу пспитаних резултата педагошки поступају. Тако је и сам дидактички материјализам из основне школе истиснут, што је са свим умесно, јер цељ основне школе јесте: свестрано развијање дечијих чула и образовање критичког духа. Стручној школи је цељ знање, и тамо донекле има смисла дидактички материјализам. А сад, да видимо, који научењаци и који педагози не приписују научнп значај експерименталној педагогији? Они, који су задахнути духом спекулативне психологије, па не могу нпкако да се сложе са данашњом модерном психологијом. Такове научењаке, слободно можемо назвати конзервативцима у психологнји и педагогији. Такови научењаци јесу II сви Хербарт-Цилеровци. У њиховом педагошком систему, нарочито се истиче сврха васпитања и сврха настава. По њима сврха је васпитања развијање моралног карактера, а сврха наставе јесте знање. За развијање моралног карактера, Хербарт истиче пет идеја, којих се васпитач има придржавати, ради успеганијег васпитања, а то су: 1.) Идеја унутарње слободе. 2.) Пдеја наклоностн. 3.) Идеја савршенства. 4.) Идеја права. 5.) Идеја достојанства. Данашња модерна педагогија, за педагошко гледиште узима дете. Како дете рођењем својим донесе иа свет извесне физичке и психичке, диспозиције наслеђене од својих родитеља или предака, према томе васпитање мора узети у обзир у првом реду закон хередитације, и иа основу овога, природнога закона педагошки поступити. Видимо дакле, да је велика разлика између ова два педагошка система у погледу васпитања, У. погледу наставе разлика је такође велика. Док ХербартЦилеров педагошки систем за сврху на-