Školski list

166

далеко одг гроба г<1Рподн15гг и мЂста Лобногг на коме гпаеителБ раепетг бвхрше. Ту беше нивалћно синно камен®, ков кадг се разкопа, нађу се три дрвена крста. Алг се ше зна.ч), кои е одг та три частнвш крстг. Вашг у таи махг нрснесу туда шртву д^воику. Натрјархг заповЂди нос1оцИ|Ма да стану и да д1звоику положе редомг на крстове. То буде учинЂно, и када № на крстг христовг положкше, она дође к' себи и оживи силомг частнога к животворећегг крста госноднФгг, и по томе се дозна кои е нравђш крстг Христовг. Патр1архг Макар1« унесе частнми крстг у велику цркву врусалимску и држаље га уздигнутогг на амвону, те га сви лјоди кои ту б$ху мог< ше видити, и сви му се кланлху говорећи ; Господи номилуи! Многи бвреи у 1ерусалиму и у околнни н^говои приме тада вфру христову, а међу нкима објо е првбш старацг К)да, кои у светомг крштенн) дсбБ1в име Кирнкг, и доцн1е постане патрјархомг 1ерусалимскимг. Осимг великол^пне цркве надг гробомг госиоднБимг, и друге на Голготи, даде царица блена сазидати цркву, надг гробомг маике божје у врту Гетсиманш; такође врло лћпу цркву у Витлеему на мЂсту гд* се Христосг родјо, и многе друге цркве и часовне дала е сазидати побожна царица, означивши чрезг свете те задужбине она мЂста на коима су се по преданјго наизнаменит1и догађаи изг живота спасителгвогг сбв1ли. Царг Константинг зановгди те се год. 325 свуни 318 светБиг отаца у граду Никеи у мзлои Азш, и ту на првомг вселенскомг сабору у редг доведоше дћла црквена, и саставише символг в$ре до осмога члена. У то доба пренесе царг столину парску изг Рима у градг ВизантЈш. коега хрв< тиискс владике но свршетку никеискога собора освстс. а цлрч, га по своме