Školski list

298

ту, кол е паромЂ начинила у ееби држи, дотле 6 и невидииа; а воздухг може врло велику гомилу наре у еебе примиги, да ее ова невиди* у нЂму. Ал' што више она изђ котла пара у васв оде, то све више одђ свое топлоте изгуби, воздуху одпусти, а тимђ се излади, и одма се начине танки бели као облаци, кои ее изђ сами ситни водени бешичица еасгое. Исто ее тако и еа ономђ паромЂ сбива што е ми изђ насЂ одишемо; лети ее невиди, ерЂ е и воздухЂ топалЂ, и нема се на чемЂ изладити, а зими се као бео облакЂ изпредЂ носа и уста види, ерЂ се на лздномђ воздуху излади. Исто су то и ието тако постану све магле и облаци. Одђ мора и езера, одђ река и барл, и одђ сви мочарни места, диже се пара у висђ. Ако е воздухЂ ладнш, шго што е пара, као што е у есенЂ и зиму и пролеће, онда ее пара на воздуху излади, и тако се начини магла. А ако доини воздухЂ ние ладанЂ, пара невидимо у висђ оде, ал' горнви е воздухЂ увекЂ ладанЂ, зато се пара у виеини разлади, и тамо се начини магла ил' облакЂ. Облаци нису ништа друго него у висини етоеће магле; а магла ние ништа друго, него на землБи стоећи облакЂ; и едно и друго управо е разлађена пара. Кадкадт. изђ дола гледамћи видимо вр 'ове брда и планина у облаку а кадЂ ее на врЂ планине поннемо видимо ее у магли. Облака има различни Форми и по томђ имена. Ситни бели облачци етое као ситне беле грудвице снега високо у воздуху ; крупни бели облаци стое млого ниже; нружени облацп стое као неке дугачке пруге, и ови еу што се при седанго сунца у лепимЂ бонма сае и прпливаго; а кишни облаци стое наиниже, то су наигежи, и етое као еабиене гуете магле у сваконкимЂ Формама.