Školski list

374

нил, од г 1> коегЂ лшску семена унотреблнвамо и одт. н1» бФтиве алБине гп иичо, то е иамувх. Иамук г б се добин у топлимђ краевима умерногг нонса зешл1Ј одђ еднс билБке, а у вреломг понсу землФ одђ вдногБ шушна илђ дрвета, кои бришлвивомт. негом в и у мерномг нонсу землЂ приати може. Памук-траве има у нјжномђ краго Европе, сЂверне Африке, на средиземнимЂ приморнма Азие у источнои Индии и у Кини, алт. јошђ далеко су већма разплођене на источномг нриморго сЈверне и гожне Америке и на западнБоиндискимг островима где еу Евронеици големс праеторе нбимз засадвли Иамукт, дрво буд|Ј по 15. до 20. стопа високо, има широко запорно лишЂе, и велвки петеролистт. жутт., а кадкад -б а нрвенг цветЂ. Илодђ су главице кое се на више залистака као капака отвараго и у нБвма е пуно семена. У истимђ тимђ главицама стое стиснути и около ссмени зрна умотане дугачке, честе беле илђ жуте длаке памука. У време намукбербе милина е погледатн на намукрасадаине, нбино широко угаеигозелено лишће, на велико жуто цвеће и као снегЂ бели памукЂ, кои изђ полунукли главица вири. Памукдрво има у исти махЂ и на истимђ гранчицама и зрели главица, и зелени и у цвету, како се кои нупакЂ пре илђ доцние развив. Колике се грдне гомиле памука сваке године преко мора у Еврону увезу, види се отуда, што се у самои Аустрии и нФнимђ намук-предионБицача еваке године више одђ по милиова центи намучаогЂ конца опреде, а млого више онредеее у Францускои и особито у Енглескон. Одђ ови силни намучни еснапа, илЈ се у Европи нач 'Ч1е. гмнесс се не*л частЂ оиетг натрагЂ нреко мора ,у инемлт. сдкуда е н«мукЂ донешенЂ алЂ већа ее часп. овде под <ре (1вв ово и предиво и тканћ иамука вввршуе. с«