Školski list

ш

жи. Л самБ гледао шта е врстант. учитедв и са наинеудесниомЂ школскомђ собомЂ учинити кадарг, чимђ му то на уму стои, да е онђ за воспитатела и учителн деце позванг, и да наука, кок) он деци давати има, са голим писанл и читана наученбмЂ ни изт. далека довршена ние. Наше су школе већомЂ страном сироте и сиротакске; у нби долазе деца еиротна, кол кодђ свои кућа у мрачнимЂ и жалостнимЂ коморицама, у нду и горкои сиротинћи живе, и кон су у нечистоћи и нереду огуглала; па зарЂ и овде у школи да нишгалепше, чистие и уредние, принтние и утешние ненађу, н^виде, ненауче, него онако удно и жалостно, као што имђ е код куће. Сиротна деца недоспеу никадЂ у кућу богати и отмЂни лгоди , да виде редЂ и чистоћу и да виде лепоту намештан, пакЂ да ону принтностБ осећанн, како ихђ ту лшди имаго барЂ на часакЂ осете; алЂ школа и црква отворене су свакадЂ и овои као и свакои другои деци, па зарЂ ни овде, ни на то мало часака, да неокушам принтне чистоће, свежегЂ здравогЂ живоносногђ ваздуха и реда! ЗарЂ незнашЂ какво снажно семе к' тежнБИ и отиманш за чиетоћомЂ и редомЂ такови погледи макарЂ само на часке били 3 у душу и онога наиадниега сиромашка баце? Когодђ се озбилБно сећати пође и питати , шта е што повода лепшему правцу на цео животђ даде, таи ће наћи, да су ту много реда само едини и само начасачни погледи, пакЂ таи никадЂ неће снагу оваки погледа и упечатл^нн презрети ни превидити. Та ние ни помислити могућно, да учителБ, кои свое званб почитуе, и свои радЂ воли, да може евош школску собу запустити и забаталити; ерЂ, што већу лгобавБ к' свомђ званго има, то и већу бригу о оном месту имати мора, кое е позориште тога нЂговог наимилиега рада и деланн.