Školski list

3

хо се брзо одт. разпуштености одуче, да ш е милина видити; 10ШЂ ово деци, мало по мало тако у обичаи и у наравв уђе, да поеле нигде више ни у онои наиразпуштениЈои игри немогу безт> овогг да буду. Покушаи и уверићешг се, да ће ово не само теби силну срднто, не само деци много бон уштедити, него и теби и деци поеао силно одлакшати, и не само ауторитетЂ и поштованЂ не само предг децомЂ и лгодма повисити, него и уваженЂ одђ сви власти донети.

Уали†сшарги на децу. Пословица: „Шта раде деца? Што виде одђ оца" пуна е истина. Деца доиета не само да никои собствени радова, него ни мисли, ни расуђена, ни савести ни свеети готово у себи немаго, него вант. себе, у своимг старшма. КаогодЂ што она гледе, како ш нбини стархи телесномБ величиномЂ, исто тако и већма осећаго, да ш и умнимЂ снагама надмашуго; па као што се вбиовои телеснои снази, исто се тако нбиовомђ разуму и нбиовимђ мислимаи прееудама о стварма и делма подвргаваго. Другчие се неможе ни мие ти. Дете немоше безЂ помоћи очине и материне ни едногЂ дана ни часа бити, осећагоћи у свакомЂ тренутку свого слабостБ и потребу, а зарЂ у мислима и расуђаванго о стварма и делма да будне, где е јошђ слабиеи недотупавние, и нћиове помоћи далеко већма потребуе. Деца се у своимђ мислима и раеуђенго сасвимђ по своимђ старшима управлнго и узрасте умно 10шђ подобние НБИма него телесно. И овомђ ние само подражаванЂ криво, кое на деца у наивећои сна зи видимо, него и она у деци урођена желн и тежин поштовано бити, и ово не одђ деце и одђ свои другова и парова, него башЂ одђ они , кое деца за не- *