Školski list

34

рисомЂ ФиландромЂ, да еданЂ одђ севера, а друпи одт. истока удари на Срб1ш; и да се еастану у граду Њ?шу, па отуда да заеднички пођу на СтеФана. Велика е опасноетБ грозила тада Срб1и. СтеФанЂ оде у Студеницу, и ноиоли се Богу, и светимЂ моштима евогг отца Симеона. Кралв Андр1Н е позивао СтеФана кђ себи, желећи га тако уловити. СтеФанЂ се боао преваре; но св. Сава га орабри: „Лгобимче мои, небои се присуетва многи народа, ерЂ имашЂ помоћника, кои ти помаже, и кои те никадЂ ни до века неће посрамити. Небои ш се, и не жалости се. СадЂ ће претворити нБиову нростБ у кротостБ , а гнЂвв у лгобавБ према геби; и аростБ у поштованб, и славу" и т. д. Светми е Сава 1 ошђ у речи 6 бго , кадЂ дођоше СтеФану посланици кралн Андр1е, и донесоше му ово пиемо: „Дођи, лгобл^НБШ и сладкш по Христу Брате! дођи Господине! да се у име Бога господа насладимо еладке лгобави, дођи, да се постиде сви, кои намЂ зло мисле ; дођи, да се екриго наши врази; дођи, да се прославе, и похвале они, кои насЂ лгобе." СтеФанЂ се на ово писмо кренуо на путБ, састао у граду РавномЂ са мађарскимг кралЂМЂ АндриомЂ, кои га е богато одархо, веселивши се сђ нБиме 12 дана. СтеФанЂ «,» тада одђ мађарскогЂ крала добио: чаше, кое су бБгле украшене драгимг каменђмЂ; чудновате коаФ, покривене покровцима а зауздане иекићенимЂ и златнимЂ уздама, кое ее еветлише као сунце; много одело, цчрске ципеле (чрикленицО> багренице (огртаче) везене цветовима, у коима е 6Б1Л0 много бисера, и драгогв каменн, Дарови су сви 6Б1Л0 цареки, као што ее царевима и ариличило. Докђ се СтеФанЂ овако весел1о еа крал^ћмЂ АндриомЂ, допрла е бглла до србски граница и то д° -рада Ниша и воиска грчкога цара. СтеФанова е воИ' ска пресекла овои воисци путЂ, те нити могаШ е