Školski list

105

1исг»сг же ел12 его за реМ, коздкиже его : и коСТЛ. — А 1исусв узевтли га за руку иодигне га, и онт. (болнни) устаде. И Бшедшг? ел^ вг до /их, ученицу егш копрошдх^ его единдго: гакш л\у не козмого\о /и2 изгндти его. И кадт> е ушао (1исуст>) у кућу, запитам га нФгови ученици на само: како МБ1 не могосмо истерати? И рбче им2: сеи родг ничимже можетг изити ток/иш Л1олитко10 и постол12. — А онђ имђ рече : 0ваи родт. (духова) ничимг се неможе истерати, него само молитвомт. и иостомђ. И штј(д^ изшедше идл\^ сккоз! Гдлиеп: и не Хотдше дл кто ук^стк. — И изишавши (1исусБ и ученици) одтудг, идоше крозг Галиего: и не хћаше (1исусг,) да когодг то дозна. Учдше ко ученики скод, и глдголдше ил\2: гакш смнг челок-кческУи предлнг вг(дет2 кг р^ц! чглок!чест1, и у"кшт2 его: и уккнг вмкг кг третУи денв. коскреснетг. — 6рЂ онђ учаше ученике свое и казБ1ваше имт>; да ће СБ1НЂ човеч1и преданг 6б1ти у руке човеч1е, и убиће га; и кадт. га убиго, у трећш данЂ устаће (ускрсну ће). Аиосшолг кг бвреима гл. 6. зач. 314. КратУе, Дкрлдм^ шк-ктокдА Богг, понеже ни един !л12 ИЛ1АШ6 Б0ЛШИЛ12 клатиса , клатса СОВ010 , глдгола: коистин!( еллгослокстк^а блдгослоклм та и множл улшожг( та . — Браћо! Богђ обећавашћи Аврааму, будући да ние имао ничимг већимЂ да се закуне, заклео се собомЂ, говорећи: заиста благосилагоћи благослови ћу те, и умножавамћи умножи ћу те. И тлкш долготерп^кг, полг(чи шк-ћтоклнУе. — И тако (АвраамЂ) трпећи дуго, доби обећанЂ. Челок^ци укш волшили клш^тса, и ксаколц. и \2