Školski list

511

И прострећешЂ руке твое На душмане гн^вне мое И десна ти стална Снасће ме тог' дана. ЗаамЂ моим' душманима За мене ћешЂ вратит' свима; Твон милостб ерђ стална е, И спрам' верни навекЂ трае: А хђ , не презри само Дела т' руку амо! 1ос1 ФЂ Горановићг, парохЂ Ирижти.

Поучне прнповедчнце. ТРЕШНЂ. Мала Милева —- кћи чиновника некогљ — имала е за себе лепу епретну еобицу, ал' е нигда н1е хтела спремити, па зато е врло ружно изгледала. Мати е нго често опоминнла и световала, да собу валн чисто и У Р е АУ држати, ал'бадапа, „што дикла навикла". бдномЂ башг у св. неделго обуче Милева нову белу халћину, да сђ матероиг у шетнго иде, и упра†кадг хтедоше поћи, донесе суседова кћи Милеви пуну котарчицу зрелБ1ХЂ црнмхг трешана. Она се дару томе ако обрадуе, пр1ами га са захвалношћу, па утрчи брше бол$ у свого собицу да га остави. Али естБ, гди да остави, кад г б по целои соби леже разметнуте кое халвине, кое играчке, овде плетиво, онде везг, тамо шавт., онамо кнбигс . Но да е вебБ1 мати оставила, метне котарчицу на свилену столицу, па брже бол^ за матеромг, — Кадг се већЂ сумрачакЂ уват1о, дођу