Školski list

584

Можешт. намЂ еваке недел$ долазити и смрчака доносити, пакт. ћешт. тако и еестру твок обилазити, а и путт. Ђети се поштено наплатити. Пошто Лгобица отиде, посади се вратарица у велику сламну столицу, што е кодт> нећи станла, намргоди се мало, и показумћи прстом-в на землго рекве Милани зановедагокимт. гласомг: Мило, стани ту предаме на ово место! Н имамт. пре свега с' тобомт. неколико речш проговорити. Само добро пззи. „Лгоди веле да самћ л лготита, као рист., да се кодђ мене ни една слушкинн неможе задржати, и да самв за петт. година двадесетт. слушкинн променула. То сви говоре, а неће да кажу какве су бвме те слушкинЂ. Л Ћу ти ихђ дакле садг описати: „Прва е бБ1ла бгда, — али нећу да ти кажемт, како се коа звала, да реизиђу девоике ла гласг. бгда е велимт. бмла поносита. Све е хтела да бол1> зна негг н. У свачему е хтела да 1он се за нраво даде. бданпутЂ 10и загору колачи, те су се црнили као углевл^, а она е 1 оштђ бмла толико безобразна, па е мени у очи рекла, да тбшђ колачима ни кнегина неможе замерити, а камоли една вратарица. На ово се л разлготимг, и кажемЂ 1ои врата. „Друга е бБиа незадоволБна и надувена. Ше 10И бвиа по волби наша рана. Све ма е иреговарала да е мала плата, а великш посао. Н се напоследку разедимг, па 1ои рекнемт.: „ Тодо, кадг ти ше право, а ТБ1 иди у службу тамо гди е велика нлата а мало но сла." „Трећа е бБма права ленћштина. Ше се хтела сагнути да што уради. Суди су ти увект, пеопрани остали. КадЂ го човект. кудт. ношлЂ, могао се ситт. начекати, докг е натрагт. дошла. У Еотру са »1б е морала по десетт, пута будити, и викати: Устани већг еданпутЂ ленн Мандо! Да е нисамБ с' батиномт. свако