Školski list

732

ев. Еванђелхе, па онда ее еви заедно упуте у велвку дворану, кол в, као и савг дворацг, по наредби кнегинЂ Видосаве дотле већг оправлЂна и на наилеишш начинг уређена бвтла. Поздравима и честиташо сл^дозала в господска частг. Бранисла†е свое госте дворш, па вхе заборавхо ни на простоту , коа се у додбнЂмђ кату частила. На ову частв бБЈеху позване све домаће старешине изђ кнежине Браниеавл$ве, а Марко е међу вбима као 8аступникЂ домаћиновт. бмо, Бранисла†дође међу ове просте лгоде, и опазввши међу нБима Марка и Смилану рекне имђ: „Васг двое 6 бгли сте ми свагда верни; вм сте мого кћерв у нсволби примили , и као свое рођено дете држали, зато взсђ примамЂ одђ данасг у мои дворг, Ббг ће те одсада као мои наиболви пр1ателБи овде кодв мепе у миру и поком живити. А ваша добра Лгобица, кон е сђ мошмђ Миланомђ заедно одрастла, и коп е нбоизи у невоЛБИ бмла права посеетрима, нека буде и одеада н&на наиболн прЈателћица и верна другарица ; вернлго одђ нб иикада вебБ1 она могла наћи. ЗатимЂ праступи БраниславЂ кђ свакоме старешини редомЂ и са свакимЂ по кого проговори, разпмтугоћи ихђ ва нБИХове домаће. СтрашимирЂ видећи да Бранисла†дуго недолази, сиђе се самЂ у долбнбхи катг да га потражи, и опазввши га где се сђ простогомг тако лепо разговара, чуђаше се како доброти кнежевои тако и евесрдномђ поштованго, кое простаци н4му указиваху. „СадЂ видимђ — рекне онђ — да е благостБ лча одђ свакогЂ наси.на, к да е свагда ио господу и властнике бол^ кадЂ ихђ народЂ лгоби , и почитуе, него кадЂ ихђ се бои , а овамо на нби изђ срдца мрзи! Бранисла†му на то одговори: „Страшимире брате, л држимЂ да е еамо онаи господарЂ на свомђ месту