Školski list

158

идно и жалостно , да цодг тешкимг нрмомт. ногани ови силеџиа 10шђ грђе прође, кои сав г б онаи шначки однсрт. Израил1ана и оно мначко браненЂ свогб отечества само квраилвек? и вери пригшсиваше, те зато ову сасвимх истребити одредише, и у тои намери беднемђ преосталдима овимг и држанЂ свои богослуженин, и ученФ свога закона закратише. У то доба билше мећу ИзраилБћанима едант. с»шрени свештеникт. именомт, Акива, кои све ове нде свогт. народа и свое браће тешко гледаше, и етрашећи се, дв се неби вера ираотаца и законг божии сасвимт. заборавио, усуди се протвву наредби угн$тателн народг свои у вери праотаца ноучаватп, и законт. божи вБима читати и тумачити. бдаредт., кад-в онт. у овомђ светомг нослу бинше, дође кг н^му едант. одг ебиови тадашнт нрви наученика именомг Папа, и представлнЈоћи му, како нимало мудро нечини,што противу н; редби земалвски власти, вери и законима бсжиимт. народт учи , и плаше!и га са истимг властима хЈаше га одт. нФговогг светогт. нредузе^а одговорити, наводећи шнт., како и мудроств сама налаже, приклонити се околноствма. Али Акива бинше другогг мнЂнин, да никое околностн немогу пргве Израилкане оправдати, ако се свое нраотечееке вере к закона одреку, у коемт. пише: лкби Господа Бога свггг свишђ срцемг гвоимг и свомг душомг своммт., макарг и у опесностб с а жввотомг дошао. Смиреви Акира бгаше Јверенг, да све беде и зла, што ихт. народг одђ римскогг наоилн трпи , нетрпи сг вере и закона свои праотаца, већт. ег недржанн истихг по пропису, и да ће му само отуда снасенб доћи, ако се овихг по пропису држао буде, пакг онда припода Папи: „П еамв за тебе слушао, и савт. народг држи, да си тбх први мудрица, али твое те речи иадаго више за будалу него за мудрицу." —- За-