Školski list

253

Кћери божин, дивна зоро, тн сваки данг изг ран долазигаЂ, небо и зеилш оеветлгомћи, осветли и мого душу, да иира и утехе сгант. буде! 4. ПсалмоаевацЂ. Кад-в царг Дзвидђ онаи наикраснии псалмЂ одпоа и тихи ветраћт, , вои свак јгђ готра пра рађанго сунца жице на нЂговои арфи потре^аше, јошт, глзсђ и одђ жица одаваше, а то зли духт. цара кушати пође, и оваи гордосћу запалИзн^ увист, очи дигнувв рече: имаш' ли Свесилни 1 ошђ кое међу твоима стзоренвма, ко8 би те лепше него а слазило. Али те ,гб што горду ову речв изусти .а ту крозг отворееЂ прозорЂ, предЂ коимђ онђ свов руке небу подигао билше, ускочи еданЂ попацЂ, и на н$гово раме паднувЂ, свого нсну готренго песму запон. Одма за нбкмђ паде јошђ множство други певаца; ту долети и слазуи, и у едномЂ часу чу се неброеаа иесиа тица, што ее све надметаше, творца евога славлЂћа. Царево се уво разтвори , и неброене гласе чу' одђ несама сва живи створенн, коима се праеагозише и жуборЂ потока и шумЂ луговз, и гласЂ даннце и давна глаСЂ рађагоће се зоре. ИзгублВнЂ у хармонии неброзни гласова, што сви небесногЂ отца славлаше занеми царЂ, и виде†, да нђговои песми ни гласакЂ малецногЂ попца, што му 1ошв на рамену столше неуступа , застиђенЂ узе опетЂ арфу певагоћи: иоите Бога сва створеаа нЂгова, пои и слави га и тјл унутен&оети мон, и ТБ1душомоа.

Трн дошаћа сав-бтнмка. »Али како е то," рекне човЈзкђ нбши евоме сусе ДУ 5 нити прим ^чавамЂ на теби ни на твоима изванредногЂ чега, и опетЂ в очевидно, да тн л^пше, уреднив и лакше жививдђ него мбг , пакЂ хоштђ и на-