Školski list

489

му стада, особито пакг гледао е, да живбшт. своииђ опоменама гвБшнике кђ поканним приведе, те тбшђ да сепоправе. Опомене те навуку му млоге непраатекои гледаху ма коимђ начиномг, да му се освете. Троица одт> ТБ1ХЂ невалнлаца, кое в светвш ешскоп-в наижешће и наичешће саветовао и опоминло, да се грФшн&1ХЂ дела ману, договоре се, да га пред'& обштиномђ оцрне, небБ1 ли га она, као ведостоина епископскогг чина одђ себе одагнала. — И заиста кадт. удесну прилику улуче изиђу предт. обштину као тужителБИ, наводећи различна измишлЂна безаконд, кон е св. НаркасЂ почипио: и да би имђ се већма веровало, потврде тужбу свого заклетвомг. 6 д 8 нђ рекне: „Ако ние истинита тужба наша, да Богт. даме ватра сђ неба прождрла." А она двоица опетг: „Ако ние истина, што рекосмо, Богђ дао обоица ослеиили и бела данка негледали. Но обштина познавагоћи честитостб и валнностБ свогђ доброгБ пастира, нехтеде ни заклетви нбиовои поверовати, ерђ знадинше,да изђ невалплвхЂ уста изађе. После мало времена сустигне казнећа десница божха сва три заклетника. — Бурне едне ноћи, удари громЂ у домђ првогЂ, запали га са више страна тако нагло, да сз оваи немогаше спасти, него буде димомђ 8адавлФнЂ и ватромЂ сналБнг. На другогЂ заклетника наиђе проказа, кон му се по целомЂ телу распе. Онђ буде по ондашнВмБ закону ванЂ града изгнанг, те се мораде пребинти по гори и гладанЂ и жеданЂ. Силна проказа одузме му видђ и напоследку умре обтерећенЂ проклетствомЂ божшмг. Трећш, чувши о страшнои каштиги, кон е ону двоицу постигла, тако се страшно уплаши, да е лвно изповсдити морао, како су се нбихђ троица у кривду заклели, савеств га стане узнемиравати, и онђ почне канти свои грбхЂ плачући горко и ноћу и данго. Одг